Kategorie-Archiv: Intervjui

Život deteta sa dijabetesom

Svi smo već čuli za dijabetes. Bolest koja je, nažalost, i danas neizlečiva. Barem dijabetes tip 1, od kojeg obolevaju deca. Uzrok bolesti je i dalje nepoznat. Postoji mnoštvo teorija, ali nijedna ne daje zadovoljavajući odgovor. Telo iz nepoznatog razloga počinje uništavati Beta ćelije, gde pankreas prestaje proizvoditi inzulin i to je to. I dete je primorano čitav svoj život unositi inzulin veštačkim putem. Dan i noć.

Obolenje predstavlja veliki šok kako za dete tako i za roditelje, i čitavu porodicu, a samim tim i zajednicu, jer zahteva posebnu pažnju. Osnovno pravilo kod dijabetesa je, kako Enisa kaže, je da nema pravila. Kad će razina glukoze da skoči ili padne, koliko dugo će ostati stabilna, šta izaziva nagli pad ili skok …? Sve su to pitanja sa stotinu odgovora i svi su tačni i pogrešni istovremeno.

Imala sam priliku nekoliko meseci posmatrati devojčicu od osam godina koja, već skoro dve godine, živi sa dijabetesom. Ono što sam prvo primetila, kad sam je ugladala, je mali senzor koji nosi na nadlaktici. Izgleda kao beli plasticni čep zalepljen za detetovu ruku. I uređaj sličan tranzistoru koji nosi zakačen za hlačice.

-To je najnoviji uređaj za dijabetičare.-objasnila mi je devojčicina majka Enisa.

-FreeStyle Libre. Mnogo nam olakšava život! I dete više ne mora da se bode po petnaest puta na dan. Da samo znaš kako su joj prstići izgledali, dok je bila primorana da stanje šećera proverava preko krvi. Bogu hvala, pa je tome došao kraj. I hvala Gospodu što tehnologija napreduje i omogućava nam kvalitetniji život.
14409236_1368537149840848_727726529_n

I zaista je fascinantno posmatrati dete koje tako savesno vodi računa o sebi. Bez obzira što ima tu sreću da živi u državi gde joj je jedan takav aparat dostupan, to ne znači da su svi svakodnevni izazovi rešeni. Dete i dalje mora redovno da proverava stanje šećera(prelazeći uređajem preko senzora na njenoj ruci) i u skladu sa tim da podešava nivo iznulina koji mora unositi. Što se tiče hrane, može da jede sve, ali je neophodno da vodi računa koliko ugljenih hidrata unosi i, u skladu sa tim, podešava unos inzulina preko aparata. Znači, mora čitati sastav hrane na deklaraciji i vagati svoju porciju hrane pre svakog obroka.

Hoću da kažem, da je detetu život olakšan ali ne i lagan. Mnogo je teško sve to posmatrati i ostati ravnodušan. Koliko sam samo puta pomislila:“Bože, zašto? Zar dete mora ovoliku odgovornost da nosi? Zašto ne može normalno da jede kao i ostala deca? Zašto mora svu tu tehnologiju nositi na svome telu? Zašto ljudima šalješ tako velike izazove?“. Naravno, besmisleno je postavljati takva pitanja, ali na početku je to bilo jače od mene.

S’vremenom sam uvidela nešto što možda mnogi od vas neće moći razumeti. Shvatila sam da je, na neki način, dijabetes blagoslov! Zašto? Posmatrajući devojčicu iz dana u dan, shvatila sam koliko je ona zrela, jaka, sposobna, neustrašiva i odgovorna. Verujte, uopšte nisam imala osećaj da posmatram dete od samo osam godina! Za mene je ona zrelija ličnost od većine odraslih ljudi koje poznajem.

Kada joj je tek dijagnostikovana bolest, mnogo je izostajala iz škole zbog boravka u bolnici. Pri povratku u školu, pojavio se problem sa matematikom. Učitelj je, čak javno pred čtavim razredom, rekao da je ona jako loša iz tog predmeta. Dete je plačući došlo kući, te je majka nakon toga otišla kod učitelja i postavila mu jedno jako jednostavno pitanje, na koje naravno nije znao odgovor.

-Znate li vi da izračunate koliko ugljenih hidrata sadrži neka hrana i koju količinu možete uneti u svoj organizam? I srazmerno tome, da li znate koliku količinu inzulina je potrebno ubrizgati u telo?

-Naravno da ne znam!-glasio je zbunjeni učiteljev odgovor.

-E, pa, to moje dete zna da izračuna, bez moje pomoći, zato molim vas, nemojte nikada više da kažete kako ona ne zna matematiku! Osim što vaš postupak nije bio pedagoški, nije ni istina.

To je samo jedan od primera zrelosti deteta koje živi sa ovim obolenjem. Mada, nisu sva deca takva. Roditelji često prave grešku i preuzimaju čitavu odgovornost na sebe, pri tom uskraćujući detetu priliku da nauči kako o sebi da se brine, jer na kraju krajeva to je detetov život, a ne njihov. Pomoći čoveku znači pokazati mu kako sam sebi da pomogne. U ovom slučaju, naučiti dete da što manje zavisi od drugih i da se što više uzda u sebe.

-Prati svoje telo. Prati osećaj. Budi prisutna. Ne veruj nikome više nego sebi, čak ni meni! Ti si ta koja živi sa dijabetesom.-to su reči majke koja svoje dete uči da sluša sebe.

-Šta ćeš uraditi ako se nađeš u situaciji da ti šećer naglo spadne, a pored tebe nema nikoga? Ako si, recimo, na sred ulice i nemaš kod sebe sok ili bombone? Uđi u prvi kafić, restoran, prodavnicu i kaži da imaš dijabetes i da ti daju sok! Ako nema lokala, lupaj na vrata u bilo koju kuću i traži čašu soka ili nešto slatko (šećer iz soka najbrže podiže sećer, zato je to najpoželjnije unositi u takvim situacijama). Neophodno je da uneseš nešto slatko i moras naći način kako ćeš to izvesti.

Shvatate li da sa ovakvim znanjem, od deteta od osam godina, o životu može da uči više od 80% odraslih osoba. Imati stav, znati šta tačno trebaš učiniti u određenoj situaciji, pratiti svoje telo i emocije, i što je najvažnije-obuzdati ego, a da pri tome ne uđeš u strah. Zar to nije fantastično?!

—————

Jednu veče devojčica odlazi da spava. Proverava stanje šećera preko FreeStyle senzora i senzor pokazuje da je sve u redu. Međutim, ona oseća da se nešto dešava. Čeka još neko vreme i proverava još jednom stanje preko krvi, i taj uređaj, takođe, pokazuje da je šećer u redu. Međutim, ona u svome telu prepoznaje da se šećer menja i da će ubrzo da spadne. Neće da zaspe i čeka još malo, zatim ustaje i opet proverava, i naravno, šećer je nizak. Dakle, ona je registrovala da će se šećer spustiti još pre nego što se on spustio i pre nego sto su urđaji to registrovali. Tad je ustala i pokazala majci oba merenja i ponosno objasnila kako je ona ipak slušala sebe, jer i aparati nekda mogu da zakažu, iako su od neprocenjive pomoći.

Uviđate li od kolike je važnosti pratiti svoje telo? Signale koje nam šalje u obliku emocija, misli ili fizioloških reakcija? Koliko nas je u stanju pratiti sopstveno biće? A ja ovde opisujem život jednog osmogodišnjeg deteta koje je sve to savladalo? Daleko od toga da u devojčicinom životu nema izazova i stresnih situacija, kako za nju tako i za čitavu porodicu, ali svi uspešno uče pri svakom izazovu, čineći tako svoj život kvalitetnijim i boljim.

Tema dijabetesa kod dece je toliko široka da bi se o tome moglo pisati mnogo. Ovom prilikom sam htela na najjednostavniji nacin opisati koliko je neophodno da svi mi radimo na sebi. Ukoliko roditelji imaju dete sa ovim oboljenjem, pre svega, oni trebaju menjati sebe, da bi mogli svome detetu olakšati život. Svi tehnološki uređaji su i te kako korisni, ali jako je važno fokusirati se na emotivni razvoj deteta, jer sve ostalo su pomagala za kvalitetniji i lepši život.

Devojčica, čiji sam život opisala u kratkim crtama, za mene predstavlja veliku inspiraciju i motivaciju, kao i primer ogromne mudrosti i zrelosti koja se krije u svakom od nas. Ali to bogastvo, nažalost, vrlo malo ljudi ispoljava, jer ne znaju i nema ko da im pokaže kako razviti sopstveni kapacitet. Ova devojčica ima taj blagoslov što je njena majku spoznala sebe i samim tim omogućila svome detetu da spozna veličanstvenost svoga Bića.

Velika si učiteljica Emina Arslanagić.

Velika si majka Enisa Alić Arslanagić.

Neizmerno sam vam zahvalna.

Jelena

Ovde možete videti link od prve FreeStyle Libre Web stranice na našem govornom području.

http://www.mojlibre.com/

FS

Da li ovde živimo, ili samo odsedamo?

Prevod teksta Majkla Brauna na temu koliko smo u svom svakodnevnom životu prisutni.

U nekom trenutku, svi napuštamo dom i nalazimo sopstveno mesto u kojem ćemo živeti, ili pak to mesto delimo sa nekim drugim. Ali, da li tu zapravo živimo, ili samo odsedamo? Postoji razlika. Dom je mesto gde se živi. Mesto u kojem samo odsedamo zove se – hotel.

Ono što je zanimljivo jeste to da svet u kojem smo hrabreni da živimo, zapravo nas ne podstiče da u njemu konkretno živimo; više nas podstiče da svoja svakodnevna iskustva, ili što ih više možemo priuštiti – prepustimo drugima. Ljude koji od nas preuzimaju odgovornost za ove životne aktivnosti nazivamo „zaposlenima“ ili „osobljem“. Moderni stil života nas podstiče da negde jednostavno „odsednemo“, i zatim svakodnevno odlazimo na to neko mesto i „zarađujemo za život“.

U modernom svetu, „život“, u ovom kontekstu, koji se nekada sastojao od „svakodnevnih životnih aktivnosti“, više se ne definiše tako. Današnji „život“ se odnos na „privređivanje novca“ ili „imanje karijere“, ili „postajanjem uspešnim“, ili pak „ostavljanjem sopstvenog traga u svetu“. Međutim, nije uvek bilo tako.

Danas samo niža klasa, ili ono što društvo naziva „siromašnijim ljudima“, zapravo ima priliku da konkretno živi svoj život, jer oni ne mogu platiti drugima da žive umesto njih dok oni svaki dan užurbano „zarađuju za život“. Danas smo podsticani da, čim to možemo da priuštimo, unajmimo ove „siromašne ljude“ da dođu u naše domove, i onda žive umesto nas naš život, dok mi tu jednostavno odsedamo između izlazaka i navodnog zarađivanja za život.

Možda se pitate šta za ime sveta ja ovde pišem?

Pa, hajde da to malo razložimo: šta je zapravo življenje?

Moderan svet nam kaže da zaista voditi život podrazumeva imati posao, biti u fantastičnoj ljubavnoj vezi, odlazak na odmor barem jednom godišnje, posedovanje predivnog doma i automobila, moći priuštiti odeću koja je trenutno u modi, i posedovanje svih sredstava koji idu uz moderan „uspešan“ životni stil. Življenje u modernom svetu znači „biti neko“ i „postići nešto posebno“, i naravno „zarađivati ogromnu lovu“.

Međutim, kada nas ošamari realnost, ništa od pomenutih modernih definicija življenja života zapravo ne predstavlja življenje, budući da se život može lagano odvijati i bez njih. Spisak gorepomenutih stvari predstavlja dodatke; stvarri bez kojih takozvana „radnička“ ili „niža“ klasa može da provede ceo život a da ih ni ne okusi.

Dakle, ako ne okusimo slatke nagrade „življenja života“, na šta nas moderni svet podstiče, da li to znači da nismo živi ili da nemamo dobar život? Da li naš svakodnevni život nije kul ili uspešan, ako nas ne smatraju kul i uspešnima?

Kada smo mladi, imamo tendenciju da poverujemo u životni stil, koji nam propagira moderan život, u kojem treba da stvorimo uzbudljiv život što je brže i snažnije moguće. Razlog što se mladost potroši na mlado doba, upravo je to što smo poverovali u ovu besmislicu. To je zato što poenta u životu nije da moramo nekuda otići i nešto ostvariti; zapravo se radi o stvarima koje nam dolaze svaki dan i kojima se moramo baviti onoliko redovno koliko je neophodno da održimo jedno zdravo, radosno i zadovoljavajuće ljudsko iskustvo. „Život“ i „življenje“ zapravo nisu ono što vidimo u reklamama, filmovima ili na televiziji, već predstavljaju naše svakodnevno doživljavanje stvari koje se dešavaju oko nas, a koje su naše osnovne neophodnosti.

Postoje određene aktivnosti bez kojih bi „ostavljanje sopstvenog traga“ bilo nemoguće. Na primer:

1. Treba da idemo na spavanje u krevet koji svakodnevno mora biti nameštan i da ima posteljinu koja će se prati u redovnim intervalima.

2. Bitno je da nam creva dobro prorade ujutru kako bismo imali dobar početak i osnovu za ostatak dana.

3. Pošto se moramo detoksikovati tokom noći, vrlo je preporučljivo da odmah ujutru čisimo svoja usta i telo.

4. Važno je spremiti i pojesti zdrav obrok pre 10 č. ujutru svakog dana, osim ako ne želimo da svoje unutrašnje organe izložimo stresu. Isto je toliko bitno jesti iz čistih posuda i čistim priborom, kao i oprati ih nakon upotrebe.

5. Ukoliko želimo da imamo energije u toku dnevnih aktivnosti, bitno je do 14 č. pojesti obrok srednje veličine. Takođe je bitno pojesti ga iz čistih posuda i čistim priborom, i oprati iste nakon jela.

6. Ako nameravamo da uživamo u celom životu punom aktivnosti, i ukoliko nam posao nije fizički zahtevan, bitno je da radimo i neke fizičke vežbe u toku dana. Takođe, valjalo bi i da neko vreme dišemo duboko, dok šetamo, plivamo ili džogiramo.

7. Ako nameravamo da uživamo u svom životnom prostoru, bitno je čistiti ga i sređivati redovno.

8. Ako želimo da uživamo u svojoj bašti, i čak jedemo neku hranu iz nje, bitno je da odvojimo vreme i održavamo je svakodnevno – zalivajući je, potkresujući, čisteći od korova itd.

9. Ako želimo da izgledamo reprezentativno u odeći koju nosimo svaki dan, treba da je operemo i okačimo kako bi se osušila, zatim složimo i odložimo do sledeće upotrebe.

10. Ako ćemo biti otvoreng, fleksibilnog i korisnog uma, onda je bitno da dnevno pročitamo nešto zanimljivo, ili možda igramo malo šah i sl.

11. Ako svoj životni prostor delimo sa porodicom ili prijateljima, i nameravamo da nam životna sredina bude radosna i zdrava, bitno je da svakog dana odvojimo vreme i budemo prisutni sa njima.

12. Ako smo odlučili da imamo kućnog ljubimca, i želimo da on bude srećan, uravnotežen i zdrav, bitno je da se svaki dan sa ovom dušom igramo, vežbamo i budemo sa njom prisutni.

13. Između svega ovoga, takođe treba da imamo i aktivnosti koje će manifestovati i neko finansijsko izobilje, kako bismo mogli da platimo i/ili doprinesemo održavanju svega navedenog.

14. Važno je, ako ćemo duboko i dobro spavati, da se prizemljimo laganim i zdravim obrokom barem dva sata pred spavanje.

15. Takođe se preporučuje i pijenje određene količine tečnosti u toku dana, kako bismo ostali hidrirani i kako bi se pomoglo varenje hrane koju jedemo.

Ovo je lista stvari koje su osnova svakog ljudskog iskustva. Bez navedenih aktivnosti, ne možemo ostati živi na zdrav i produktivan način. Što se više bavimo ovim zadacima sami, lično, to smo srećniji, zdraviji, uravnoteženiji i više samoostvareni. Što ih više prepuštamo drugima da se oni njima bave umesto nas, manje ćemo ispunjeno doživeti život, tako da na kraju tražmo ovo ispunjenje na mestima koje neizostavno vode do neravnoteže, nezdravosti, i naposletku, razočaranju.

Međutim, moderno društvo ličnog ostvarenja retko prihvata navedene stavke kao neophodne kada smo na putu da „postanemo neko ko je ostavio trag u svetu“. Zapravo, medijskim prikazima smo podsticani da uposlimo druge da se bave što je moguće većim brojem ovih stavki umesto nas tako da se mi možemo baviti „pravim poslom življenja života“.

Međutim, život nije posao; življenje se zapravo sastoji od običnih zadataka koje svakodnevno moramo obavljati kako bismo ostali živi, na jedan zdrav i uravnotežen način.

emz-peglanTo je razlog što, takozvani „siromašniji ljudi“, kako društvo ima tendenciju da ih posmatra, zapravo uglavnom ima obogaćenije živote. Ne nužno lakše i lagodnije, ali obogaćenije. Razlog je to što oni ne mogu platiti drugima da im žive život, te stoga imaju veću satisfakciju, svidelo im se to ili ne, u obavljanju ovih osnovnih stvari za sebe same, i jedni za druge. Ne samo ovo, već su takođe plaćeni da „žive“ u tuđim luksuznim kućama u toku dana, sa tim ljudima koju tu samo „odsedaju“ , izlaze i „zarađuju za život“. Dakle, oni uglavnom žive mnogo više života od takozvanih „privilegovanih“.

Život se nikada neće činiti proživljenim i zadovoljavajućim dokle god svoje osnovne svakodnevne životne aktivnosti prosleđujemo drugima. Hoteli su jako zanimljivi ukoliko se u njima odseda, jer tu imamo sve druge koji umesto nas žive naš život. Hoteli su, na kraju, i osmišljeni tako da nam ponude odmor od života. Međutim, samo plitki ljudi biraju da žive cele živote u hotelu, a samo oni koji su dezinformisani i koji su programirani medijima biraju da život u svom domu osmisle tako da on podražava „odsedanje u hotelu“.

Ovo je razlog što kada neku zemlju zaista udari ekonomska kriza, ljudi se urazumljuju jer, kada nema uzbudljivog novca za zarađivanje, i kada ljudi više ne mogu da priušte upošljavanje drugih da im žive život, onda se vraćaju nazad u stvarnost, nazad u „ovde i sada“. U toku ekonomske krize, samo bogati skaču sa prozora; siromašniji jednostavno nastave da im čiste iste.

Dakle, do koje mere u svom domu živimo, a do koje u njemu odsedamo i plaćamo drugima da umesto nas žive? Da li je naš dom zaista dom, u kojem se svakodnevno hvatamo u koštac sa realnim običnim životnim aktivnostima, ili je to jednostavno jedan hotel kroz koji prolazimo usput svakog dana, dok zarađujemo za život? Ovo nisu nebitna pitanja, naročito ako imamo nameru da dođemo do kraja svog životnog iskustva i zaista se osetimo kao da smo zapravo proživeli jedan život.

Činjenica je da možemo imati vrlo ispunjene živote čak i ako ne zarađujemo velike svote novca, ili ako ne ostavljamo svoj trag u svetu. Stanje stvari je tako da, što manje imamo, i što manje pokušavamo da podražavamo ono što mediji predstavljaju kao „postignuće“, više možemo da popijemo tog slasnog i hranljivog soka koji zovemo – „življenjem stvarnog života“.

Izvor: http://www.thepresenceprocessportal.com/
Prevod: Strahinja Macesic

Ostvarenje jednog sna: Ana Berbakov, nova književna zvezda Srbije

Za Anu Berbakov slobodno možemo reći da uživa u plodovima svoga uspeha. Ana je, pre svega, izuzetna ličnost, umetnička duša i pisac krimi romana ( žanra koji je u Srbiji i generalno na Balkanu vrlo malo zastupljen, tako da samo objavljivanje njenog prvog romana predstavlja pravi izazov ).
Ja sam presrećna što imam zadovoljstvo da vam predstavim ovu fantastičnu mladu, ambicioznu i lepu ženu, pa zato hajde da krenemo.

Ana, pre svega želim da ti čestitam na tvom izuzetnom uspehu! Kaži nam, kakav je osećaj posmatrati svoje snove kako se iz dana u dan ostvaruju?
Hvala ti na čestitkama, trudiću se i dalje da budem sve bolja, bolja i bolja.Što se tiče snova osećaj je FENOMENALAN. Gledati sopstvene snove kako rastu (kao kvasac) je zaista predivno. To se ne može opisati rečima, to je neponovljiv osećaj, ali i osećaj koji se u vidu pozitivne energije može širiti dalje, prenositi na druge ljude, uticati na buduće događaje.Posmatrati ostvarenje snova je isto kao kada svoj nasmejan lik posmatraš u ogledalu… Ali, znaš kako, na početku je malo čudno, pitaš se da li je to moguće, da li se to tebi dešava, da li je to stvarno, pa budeš nervozan, obuzima te trema iako sediš sam u sobi. To stanje traje par dana, a onda na kraju te obuzmu leptirići i sve ti je lepo. Jednostavno se opustiš i uživaš.
Šta za tebe predstavlja uspeh i koja je tvoja definicija uspeha?
Za mene je uspeh osećati sreću. Ako se pogledaš u ogledalo i vidiš da su ti oči nasmejane, onda znaj da si uspeo u životu. Nažalost, sve je manje osmeha u našem neposrednom okruženju. Okruženi smo opštim nezadovoljstvom, nestabilnošću, nezaposlenošću, vulgarnošću i prostakluku, a te poruke svakodnevno prenose mediji servirajući još više mržnje i žalosti. Ali, uprkos tome, to nas ne sprečava da se radujemo životu, napr. kučencetu na ulici – nahranite lutalicu i ona će vam zauvek biti zahvalna. Definica uspeha nije nimalo teška, nju svako može primetiti a njena formula glasi ovako: RAD+IGRA+ĆUTANJE. Uspeh je u stvari umeće života, a to znači da treba biti svoj, biti sa sobom na TI, ne postati džangrizav i ostati dete u duši – a ako si dete u duši, onda ćeš zauvek ostati mlad i nasmejan. To je najbolji eliksir. Otpevajte stihove od Prljavog Kazalista „Mi plešemo cijeli dan i noć…“ i shvatićete sve.

Molim te da nam objaniš tvoj pogled na Zakon Privlačenja. Koliko zaista veruješ da ljudi svojim mislima kreiraju sopstveni život?
Univerzum je moj Bog. Sila privlačnosti je u nama, Univerzum nam samo daje ono što tražimo. Univerzum je katalog ponuda, mi biramo proizvod – a to što izaberemo (mislima, rečima) to i dobijemo. U Zakonu Privlačnosti nema ograničenja, dogmi. Univerzum je beskonačan, mi smo ti koji postavljaju granice. Ono što je najdivnije kod Zakona Privlačnosti je da ga ima u izobilju – to znači da sve možete imati koliko hoćete, želite. Njegov izvor je nepresušan, a samim tim i ljudi su. Sve je to energija koja kruži, akumulira, troši i obnavlja se i sve tako u krug. Sve što se dešava u našim životima mi smo prizvali sopstvenim mislima, samim tim to znači da možemo to i da promenimo.Znači, kada ljudi prihvate odgovornost nad svojim životom onda imaju slobodu izbora. Reči su 7% naših dela, sve ostalo čine naše misli. Misli su mnogo moćnije nego što mislimo. Ono što ljudi još uvek ne shvataju je da smo svi rođeni sa unapred učitanim programima – tipa pojedi sve iz tanjira da bi porastao, uči da ne bi čistio ulice itd…-  koje nosimo od malih nogu i sve što nam se dešava u životu privukli smo svojim mislima i osećanjima. Mi često mislimo na ono što ne želimo. Fokusiramo se na problem, a ne na rešenje. I tu gubimo energiju. Da bismo pronašli unutrašnji mir i otkrili sebe, a otkriti sebe je pred uslov za život iz kakav želimo, onda moramo očistiti te usađene programe. Čistimo ih na najjednostavniji način i to rečima: hvala, volim te, izvini, žao mi je. Oslobodite se svake krivice, ne smatrajte se mučenim, nego prihvatite život kao igru i mislite na ono što želite.

Da li imaš možda neke svoje lične tehnike koje su ti pomogle da i u najtežim trenutcima ostaneš verna svome snu?
Dok nisam shvatila kako Zakon Privlačnosti funkcioniše, bilo je teško. Eto, i sad dok govorim u prošlom vremenu „bilo je teško“, osećam se mnogo lepše i rasterećenije. Naravno da imam tehnike i u tome mi je mnogo pomogla Silva metoda, ali i filmovi koji hrane dušu poput Tajne, Luiza Hej – Ti možeš izlečiti svoj život, Moć podsvesti i dr. Ali, dok ne naučite da koristite neke određene tehnike, filmovi vam neće u celosti biti baš jasni. Ono što sam shvatila je da treba biti opušten i da se u takvom stanju rađaju uspesi. Univerzum ne trpi gnušanje, pritisak, kod njega teče sve polako. Ako je čovek pod pritiskom onda on svoju želju gnječi. Zamislite da je vaša želja lep, crveni Ferrari koji je zaglibio u blato a iz koga želite da izađete. Pa, je l‘ hoćete dodavati još veći gas da biste izašli iz rupe? Naravno da nećete. Dodavanjem gasa samo biste još više propali u rupu. To znači da treba polako manevrisati volanom, životom.
Što se tiče tehnika koje su meni pomogle da ostanem verna svom cilju su isključivo moji prijatelji. Prijateljstvo bilo od drugara, roditelja ili partnera u mnogome nam znači. Meni znači i na tome sam im zahvalna. A zahvalna sam i Silvi.
Jednom prilikom si rekla da planiraš da napišeš knjigu o astrologiji. Kako bi izgledala tvoja knjiga? I šta bi pored astrologije bila centralna tema romana?
 Priručnik o astrologiji i psihologiji je već napisan, ali još uvek nije objavljen. Ukratko, priručnik „Ko na zvezde laje, ispašće mu zubi“ sadrži tehnike i savete kako da sopstvenim mislima, ishranom, vežbama, pa i uz pomoć zvezda, poboljšamo život. Takođe, postoji deo koji govori o nastanku i razvitku astrologije kao nauke. Što se tiče drugih dela, naravno, trudiću se i dalje kao autor da doprinesem razvoju moderne poezije i književnog kriminalističkog miljea. Takođe, volim formu kratke priče, putopise, a oprobala sam se i u dečijoj prozi. Što se tiče mog prvog romana, kriminalistički triler „Operacija Eros“ trebao bi uskoro da ugleda svetlost dana.
Koliko astrologija utiče na tvoj život?
Astrologija ima veliki uticaj na moj život. U astrologiju ne verujem, jer to nije religija, ali je primenjujem. Astrologija, tj. zvezde nam otvaraju mogućnosti, ukazuju na mane, vrline, skrivene talente. Ali, kada kažem astrologija, isključivo mislim na profesionalnu astrologiju iliti horoskop. U ezoteričnom svetu čovek treba da bude jako obazriv, jer ima puno hohštaplera i prevaranata koji se bave „navodnom“ astrologijom, tj. proricanjem sudbine. Proricanje sudbine, gatanje, magijanje nije astrologija. Astrologija je nauka o zvezdama koja proučava položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na sazvežđa, posmatrano sa Zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua i njihovom akcijom i interakcijom sa društvom, nacijama, događajima u svetu. Uostalom, astrologija uči da su svi ljudi podređeni univerzalnim potrebama i željama i da je svaka osoba potpuno i na divan način jedinstvena. Suština astrologije je da pomogne čoveku da upozna sebe i uskladi želje i mogućnosti sa životnim okolnostima. Što se tiče mog horoskopa mogu slobodno da kažem da uspešno gajim Raka sa podznakom u Jarcu.
Imam jedno pitanje za tebe od moje prijeteljice RajNaZemlji. Njeno pitanje glasi: odakle ti dolazi inspiracija?
Hm, inspiracija? Ponekad na kafi, u šetnji, dok gledam televiziju ili radim nešto drugo, mogu da prepoznam fragment svog budućeg dela. Da li je to intuicija, instikt ili neki unutrašnji zov, to ne znam. Znam samo da se dešava u trenutku, a to je neobjašnjiv osećaj – samo vas odjednom lupi po čelu i protrese vas za noge.Da živimo u antičkom vremenu, onda bih rekla da mi snagu daje bog Apolon i njegovih devet muza. Ali, pošto je to samo mit, onda ću reći da mi snovi otvaraju nove horizonte. Tehnika kontrola snova mi mnogo pomaže. Dok sanjam moja podsvest radi svoje, a na meni je da li ću to iskoristiti ili ne. Takođe, meditacijom opuštanja ulazim u dublje nivoe svoje svesti u kome otkrivam mnoge stvari potrebne za razvoj kreativnosti. Meditacija jača intuiciju i samopouzdanje… i mogu da kažem da me je pseudonim tvoje prijateljice RajNaZemlji već inspirisao za novu priču.

I za kraj našeg razgovora, želim da te pitam nešto što verujem da zanima većinu ljudi: kako održati veru u ostvarnje svojih snova? U trenutcima kada se čini da sve ide suprotno od onoga sto želimo, kako ostati dosledan sebi i svojim snovima?
U životu imate dve opcije: da kukate ili da se veselite. Pa, izaberite sami. Od kukanja nemate ništa, odnosno može vam samo biti gore, a od radosti i veselja imate mnogo više nego što možete da zamislite. Možete da izaberete da budete srećni i slobodni, čak i kada ste pod pritiskom, kada vam sve ide suprotno od onoga što želite. Jer ako brinete, ako sebe vidite kao žrtvu, Univerzum vam ne može pomoći – jer ste sami tako izabrali. Zapamtite, vi birate, vi komandujete sopstvenim životom. Samo vi i niko drugi – o mnogim tehnikama čitaćete u mom priručniku kada bude objavljen. Ali, kada govorim o veri, ukoliko čovek zaista želi uspeh nije teško održati veru u ostvarenju svojih snova – teško je dokazati nedokazanom čoveku da život može biti jednostavan samo ukoliko to on želi. Što se tiče same vere, nju možete ojačavati svaki dan, pozitivnim afirmacijama, meditacijama, neprekidnim ponavljanjem poslednjeg uspeha i naravno sve to uz osmeh. Iako vam možda u početku neće ići glatko, vežbajte. Dovoljno je tri dana da stvorite tu novu naviku – uostalom, ako ste propušili, ugojili ili stvorili neku drugu lošu naviku, onda možete i dobru. Meni je bio dovoljan samo prvi rezultat, a onda su uspesi krenuli da se nižu kao perle na sajli. Ono što mogu da poručim čitaocima je da ne traže od Univerzuma da im usliši želje, zato što Univerzum želi to da čuje – to govorite, mislite, osećajte zato što vi to trebate da čujete, vidite, osetite i doživite. Budite uporni i opustite se. I imajte na umu – Život je svuda, koračajte slobodno.
Draga Ana, najlepše hvala što si priču o svom uspehu podelila sa nama. 
Takodje, Anin rad možete pratiti na nekom od navedenih linkova.
Website:          http://anaberbakov.wix.com/anee
Blog:                  http://anaberbakov.wordpress.com/
YT chanel:    http://www.youtube.com/user/anaberbakov
ČarobneRuke

Vina, šarmantna Ratnica Svetlosti

Vinu sam upoznala na sajtu Ratnici Svetlosti i oduševila se njenom energijom. Tekstovi i video zapisi, koje nam Vina sa velikim oduševljenjem predsatvlja, su mnogo inspirativni i čarobni jer nas menjaju i stvaraju čaroliju u našem životu.

Mnogo sam srećna, što imam tu čast, da na našem sajtu predstavim ovu lepu Ratnicu Svetlosti koja unosi svetlost u naše živote.

Pa neka čarolija počne…

 

Pozdrav za sve posetioce čarobnih Misli, čast mi je da sam ovde 🙂

Vina, šta za tebe znače reči „Ratnici Svetlosti“ ?

 ‚Ratnici Svetlosti‘  su ljudi koji nisu odabrali ulogu žrtve. Vlasnici svog duha koji se svakodnevno suočavaju sa sopstvenim kontrastima, i žele još i još više od života. Ljudi nas često pitaju zašto smo odabrali tako ‚agresivan‘ naziv za naš sajt, kad govorimo o pozitivnom mišljenju, o isceljenjima, vedrim temama i propagiramo radost. A mi kažemo da ne postoji osoba na ovoj planeti koja nema kontraste zbog kojih ne pati, koja ne doživljava svoje unutrašnje borbe duha i primamljivog glasa koji kaže da nismo dovoljno dobri, da nismo vredni ljubavi… Taj unutrašnji rat je najteži, najduži, i najbitniji za nas. Zato smo mi Ratnici Svetlosti. Besmisleno je poreći tu unutrašnju borbu, kada nas upravo ona definiše.

 

Kako si shvatila da je došlo vreme da doneseš promenu u svoj život i da počneš svesno kreirati svoju realnost? Možeš li nam opisati taj trenutak kad si odlučila da se promeniš?

Došla sam do kraja, do poslednje granice svoje lenjosti, nepokretljivosti, svoje ozlojeđenosti i bespomoćnosti, i života koji bih menjala na mnoge načine, a uporedo sa tim, moja želja je bila sve jača i jača, iako nisam znala ni ko sam, ni šta tačno hoću, šta uopšte mogu, kako, na koji način… Na nagovor mog divnog partnera, uzela sam papir i bojice, i jednostavno počela da crtam (završila sam umetničku školu). To je bio prvi korak, moja kreativnost, moje ponovno otkrivanje sebe, i slobodno mogu reći da me je ona vratila u život. Ubrzo mi je pod uvo došla i Luizina audio knjiga ‚Kako Izlečiti Sopstveni Život‘, koja me je rastavila na milion komada i ponovo sastavila, ali kao sasvim drugu osobu, a to je bio i prvi korak rođenja našeg sajta Ratnici Svetlosti, jer sam dobila ogromnu želju da sa drugima podelim ono što sam i sama otkrivala u to vreme, tako što sam prevodila tekstove i autore koji nisu objavljeni na našem jeziku.

 

Dok sam gledala tvoje video zapise, shvatila sam da te Abraham najviše inspiriše, šta je to što te toliko privlači u rečima  Esther Hicks?

 Abrahamovo učenje je kroz Ester izrečeno tako jasno i tako savršeno za mene, da je to bila ljubav na prvi pogled. Nijedna njihova reč mi nije suvišna, savršeno je. Nakon što sam saznala da ih Luiz lično preporučuje kao najbolje učitelje trenutno na planeti, poskidala sam sa neta gomilu njihovih DVD-a i gledala sa mužem iz dana u dan, po ceo dan puštala sebi, dok nešto radim po kući, na telefon dok idem na trčanje, ma stalno. Prosto sam gutala svaku njihovu reč, sve mi je prijalo, i sve sam prihvatala zdravo za gotovo, bez ijedne trunke sumnje. Oni su bili moja slamka spasa u jednom baš mračnom periodu mog života, prepunom izazova. Jer kad odlučite da se promenite, i da poboljšate svoj život, to je tek početak te borbe, i tek prvi od milion potrebnih koraka, za koje je potrebno vreme, strpljenje i doslednost, slepa vera. A slepa vera je moguća ako je vatra u vama dovoljno jaka, ako želite mnogo. Ja jesam. Ono što oni govore je kompletno, potpuno i svu kontrolu vraća natrag u vaše ruke. Promoviše radost, što je naše prirodno stanje i najviše nam prija. Ono u šta smo verovali kao klinci dok smo se igrali vila i čarobnjaka sa magičnim štapićima zaista jeste tako, naše misli su ti magični štapići. Princip je veoma, veoma jednostavan. Volim kako nam pojašnjavaju mit o smrti, i volim kako govore da nema ništa što mi ne možemo biti, imati, ili raditi.

 

Kada pričaš u svojim video zapisima, ti takođe kanališeš  poruke iz nefizičkog, kakav je to osećaj?

Kada snimam videe, uglavnom nemam nikakve podsetnike, i zamišljam kao da pričam sa svojim partnerom, ono što bi uz kaficu podelila sa njim, neka moja razmišljanja ili saznanja koja su me oduševila. Sve što mislim kažem, volim da ljudi koji me slušaju osete da sam i sama bila ili još uvek jesam u njihovim cipelama, da nisu jedini koji imaju izazove, i koji se suočavaju sa onim što mnogi od nas ne žele da priznaju – neke najobičnije ljudske stvari tipa strahovi, kompleksi, odnosi, samopoštovanje…Divan je osećaj podeliti tako nešto sa drugima.

 

Koliko su ti pomogle vođene meditacije u tvom duhovnom razvoju?

 Vođene meditacije su nešto najmoćnije sa čime sam se do sad susrela. One su bile ključna tačka moje prve veće manifestacije, i nešto što je na mene uticalo fantastično, poput magije. Pustim sebi to uveče pred spavanje, onako tiho na telefon da ide, i pustim da moja podsvest upije svaku reč tokom cele noći. Naravno, slušala sam i preko dana, kad god bih stigla. Svakom bih to preporučila, zaista je moćno.

 

Da li si imala iskustvo sa nekim od raznovrsnih tehnika ili metoda lečenja, tj. da li si pohađala neke od seminara  NLP, EFT , Silva, Rekonekcija, Reiki…? I šta generalno misliš o dodatnom izučavanju i usavršavanju ?

 Moja majka je davno išla na par kurseva Silva metoda, čak je i moj muž nedavno bio na jednom NLP predavanju, tako da otprilike znam o čemu se tu radi, ali ličnog iskustva nemam niti sam ikada pohađala bilo kakav kurs. Imam visoko mišljenje o svemu tome, i mislim da je to jedna od sjajnih raznolikih alatki koje imamo na planeti, jer smo svi drugačiji i na drugačiji način shvatamo, upijamo potrebne informacije, i učimo. Ja lično volim jednostavni pristup, i nisam veliki filozof. Nikada me nisu privlačile ni previše intelektualne metode, niti neki misticizam. Zato i volim Abrahama, Luiz, Grega Brejdena, Stiva Čendlera… to su autori uz pomoć kojih najbrže i najlakše primam znanje i menjam život na bolje. To je moj senzibilitet, samo se o tome radi, ništa više. Duboko poštujem svačiju kreativnost, umeće, znanje i doprinos. Mislim da čoveku mogu jednako pomoći i predavanja, knjige, kao i šetnje, vežbe, radosni hobi, ili igra. Sve što nam prija i što nam pomaže da dođemo u stanje dopuštanja. Mislim da namerni kreator, uspešni manifestator ne mora obavezno biti osoba koja je stručnjak sa 1000 pročitanih knjiga iza sebe, 1000 odgledanih predavanja, i sl. Radost i sposobnost da cenimo naše trenutno stanje jeste ključ savršenog  uspeha.

 

Šta misliš, da li bi ljudi poput nas ( mislim na ljude koji su shvatili da sami kreirju svoju realnost) , mogli da promene kolektivnu svest u Srbiji ili na Balkanu? I koji način bi bio najdelotvorniji, pored interneta i knjiga?

Naravno, mislim da možemo promeniti svet na bolje, a kamoli Srbiju. Svako u svom dvorištu prvo, pa onda komšija vidi, jer radost je zarazna, ona je ultimativni virus, i širi se sama od sebe. Onda promenu vidi neko od komšijinih prijatelja, i to je to! Već smo se popeli stepenik više. Na druge utičemo isključivo sopstvenim primerom, kreativnošću, i načinom na koji živimo, reagujemo.

 

I još jedno pitanje za kraj našeg razgovora. Šta je tvoj recept za uspešan žvot?

Moj recept za uspešan život je da ne žurimo napred, niti da se opterećujemo sa prošlošću. Korak po korak, dan po dan. Svesnost sadašnjeg trenutka je neprocenjiva veština. Raspalimo svoju maštu, i želimo velike stvari, budimo kreativni non stop, svaki dan. Kreativnost je naše najveće oružije. Njome dopuštamo svu dobrobit koju smo želeli ceo svoj život.

 

Ljubim vas, Vina.

Vina, hvala ti što si svoju čaroliju podelila sa nama…