Schlagwort-Archive: Ispunjen dan

Ispunjen dan

Gledam film u kojem starija žena savetuje mladu devojku, govoreći joj:

“Neka ti dan bude ispunjen. Ne lep, već ispunjen.”

Zamislila sam se nad njenim rečima, jer apsolutno imaju smisla. Toliko je glupo očekivati da nam dan uvek bude lep. Besmisleno. To očekivanje u startu čini da dan krene naopako, jer mu uskraćujemo spontanost.

„Želim danas imati lep dan. Radicu to i to i biće mi odlično.“

Kako kažu – čovek planira, Bog se smeje. Tako nekako. Niko i ništa nam ne moze garantovati “lep dan”. Ali zato mi možemo učiniti da nam taj dan bude ispunjen. Pa makar to bilo ribanje kupatila. Dan nije prošao uzaludno, hej oribala sam kupatilo!

Ubiše nas sopstvena očekivanja. Sve mora da bude famozno i pompezno da bismo imali „kvalitetan i ispunjen život“, ne pitajući se pri tome šta zapravo znači kvalitet?

„Kad budem imala para da se hranim po restoranima, tad ću biti srećna! Osećaću se kao prava dama, jer neću da budem domaćića koja se na pijaci cenjka za kilogram krompira.“

Ne znam, pokušavam to sagledati u duhu rečenice iz filma: možda baš taj odlazak na pijacu i cenkanje sa trgovcima, uz obavezne komplimente, osmehe, guranja i psovke čini jedan dan ispunjenim. Isto kao i odlazak u restoran, naravno.

Poenta je da učinimo nešto od svog života sa onim što imamo. Ako nemam para za restoran, imam za pijacu, dakle ispuniću svoj dan tako što ću otići do pijace, bez suvišne patetike, tipa: „zasto ja ne mogu biti dama koja se hrani po restoranima“ i sličnih apsurdnih očekivanja, koja uostalom nemaju nikakve veze sa istinom. Dame možemo biti na pijaci kao i u restoranu, jer dama je u nama i nju nosimo sa sobom.

Ispunjen dan, čini ispunjen život. Ako dočekam starost, volela bih da mogu reći – imala sam ispunjen život. Nije bio lagan i nisam često imala lepe dane, ali bio je ispunjen! Živela sam punim plućima, činla dobre stvari, ali i pravila katastrofalne greške, koje su me stotinama puta bacale na dno, ali sam uvek nekako uspevala da se podignem sa dna i krenem dalje. Jebes ga, život nije ravna linija! Prepun je uspona i padova, i baš to ga i čini ispunjenim.

I na kraju mogu reći da mi ljudi baš i nemamo puno izbora. Kao krojač koji u datom trenutku ima određeni materijal u rukama i sa njim može činiti onoliko koliko mu dozvoljava kvalitet i vrsta materijala, kao i njegova mašta. Ne možemo od somota očekivati da bude svila. Ali svejedno, uvek možemo napraviti nešto veličanstveno od onog što imamo. Jer jedini realni izbor koji imamo je da li ćemo prihvatiti život takav kakav jeste i učiniti od tog „materijala“ ono najbolje što možemo, ili ćemo patiti što ne možemo živeti iluziju ka kojoj težimo.

Znam, izbor uopšte nije lagan, kao što nam ni svaki dan nije lep. Ali to je život.

Jelena