Schlagwort-Archive: Majkl Braun Proces prisutnosti

Da li ovde živimo, ili samo odsedamo?

Prevod teksta Majkla Brauna na temu koliko smo u svom svakodnevnom životu prisutni.

U nekom trenutku, svi napuštamo dom i nalazimo sopstveno mesto u kojem ćemo živeti, ili pak to mesto delimo sa nekim drugim. Ali, da li tu zapravo živimo, ili samo odsedamo? Postoji razlika. Dom je mesto gde se živi. Mesto u kojem samo odsedamo zove se – hotel.

Ono što je zanimljivo jeste to da svet u kojem smo hrabreni da živimo, zapravo nas ne podstiče da u njemu konkretno živimo; više nas podstiče da svoja svakodnevna iskustva, ili što ih više možemo priuštiti – prepustimo drugima. Ljude koji od nas preuzimaju odgovornost za ove životne aktivnosti nazivamo „zaposlenima“ ili „osobljem“. Moderni stil života nas podstiče da negde jednostavno „odsednemo“, i zatim svakodnevno odlazimo na to neko mesto i „zarađujemo za život“.

U modernom svetu, „život“, u ovom kontekstu, koji se nekada sastojao od „svakodnevnih životnih aktivnosti“, više se ne definiše tako. Današnji „život“ se odnos na „privređivanje novca“ ili „imanje karijere“, ili „postajanjem uspešnim“, ili pak „ostavljanjem sopstvenog traga u svetu“. Međutim, nije uvek bilo tako.

Danas samo niža klasa, ili ono što društvo naziva „siromašnijim ljudima“, zapravo ima priliku da konkretno živi svoj život, jer oni ne mogu platiti drugima da žive umesto njih dok oni svaki dan užurbano „zarađuju za život“. Danas smo podsticani da, čim to možemo da priuštimo, unajmimo ove „siromašne ljude“ da dođu u naše domove, i onda žive umesto nas naš život, dok mi tu jednostavno odsedamo između izlazaka i navodnog zarađivanja za život.

Možda se pitate šta za ime sveta ja ovde pišem?

Pa, hajde da to malo razložimo: šta je zapravo življenje?

Moderan svet nam kaže da zaista voditi život podrazumeva imati posao, biti u fantastičnoj ljubavnoj vezi, odlazak na odmor barem jednom godišnje, posedovanje predivnog doma i automobila, moći priuštiti odeću koja je trenutno u modi, i posedovanje svih sredstava koji idu uz moderan „uspešan“ životni stil. Življenje u modernom svetu znači „biti neko“ i „postići nešto posebno“, i naravno „zarađivati ogromnu lovu“.

Međutim, kada nas ošamari realnost, ništa od pomenutih modernih definicija življenja života zapravo ne predstavlja življenje, budući da se život može lagano odvijati i bez njih. Spisak gorepomenutih stvari predstavlja dodatke; stvarri bez kojih takozvana „radnička“ ili „niža“ klasa može da provede ceo život a da ih ni ne okusi.

Dakle, ako ne okusimo slatke nagrade „življenja života“, na šta nas moderni svet podstiče, da li to znači da nismo živi ili da nemamo dobar život? Da li naš svakodnevni život nije kul ili uspešan, ako nas ne smatraju kul i uspešnima?

Kada smo mladi, imamo tendenciju da poverujemo u životni stil, koji nam propagira moderan život, u kojem treba da stvorimo uzbudljiv život što je brže i snažnije moguće. Razlog što se mladost potroši na mlado doba, upravo je to što smo poverovali u ovu besmislicu. To je zato što poenta u životu nije da moramo nekuda otići i nešto ostvariti; zapravo se radi o stvarima koje nam dolaze svaki dan i kojima se moramo baviti onoliko redovno koliko je neophodno da održimo jedno zdravo, radosno i zadovoljavajuće ljudsko iskustvo. „Život“ i „življenje“ zapravo nisu ono što vidimo u reklamama, filmovima ili na televiziji, već predstavljaju naše svakodnevno doživljavanje stvari koje se dešavaju oko nas, a koje su naše osnovne neophodnosti.

Postoje određene aktivnosti bez kojih bi „ostavljanje sopstvenog traga“ bilo nemoguće. Na primer:

1. Treba da idemo na spavanje u krevet koji svakodnevno mora biti nameštan i da ima posteljinu koja će se prati u redovnim intervalima.

2. Bitno je da nam creva dobro prorade ujutru kako bismo imali dobar početak i osnovu za ostatak dana.

3. Pošto se moramo detoksikovati tokom noći, vrlo je preporučljivo da odmah ujutru čisimo svoja usta i telo.

4. Važno je spremiti i pojesti zdrav obrok pre 10 č. ujutru svakog dana, osim ako ne želimo da svoje unutrašnje organe izložimo stresu. Isto je toliko bitno jesti iz čistih posuda i čistim priborom, kao i oprati ih nakon upotrebe.

5. Ukoliko želimo da imamo energije u toku dnevnih aktivnosti, bitno je do 14 č. pojesti obrok srednje veličine. Takođe je bitno pojesti ga iz čistih posuda i čistim priborom, i oprati iste nakon jela.

6. Ako nameravamo da uživamo u celom životu punom aktivnosti, i ukoliko nam posao nije fizički zahtevan, bitno je da radimo i neke fizičke vežbe u toku dana. Takođe, valjalo bi i da neko vreme dišemo duboko, dok šetamo, plivamo ili džogiramo.

7. Ako nameravamo da uživamo u svom životnom prostoru, bitno je čistiti ga i sređivati redovno.

8. Ako želimo da uživamo u svojoj bašti, i čak jedemo neku hranu iz nje, bitno je da odvojimo vreme i održavamo je svakodnevno – zalivajući je, potkresujući, čisteći od korova itd.

9. Ako želimo da izgledamo reprezentativno u odeći koju nosimo svaki dan, treba da je operemo i okačimo kako bi se osušila, zatim složimo i odložimo do sledeće upotrebe.

10. Ako ćemo biti otvoreng, fleksibilnog i korisnog uma, onda je bitno da dnevno pročitamo nešto zanimljivo, ili možda igramo malo šah i sl.

11. Ako svoj životni prostor delimo sa porodicom ili prijateljima, i nameravamo da nam životna sredina bude radosna i zdrava, bitno je da svakog dana odvojimo vreme i budemo prisutni sa njima.

12. Ako smo odlučili da imamo kućnog ljubimca, i želimo da on bude srećan, uravnotežen i zdrav, bitno je da se svaki dan sa ovom dušom igramo, vežbamo i budemo sa njom prisutni.

13. Između svega ovoga, takođe treba da imamo i aktivnosti koje će manifestovati i neko finansijsko izobilje, kako bismo mogli da platimo i/ili doprinesemo održavanju svega navedenog.

14. Važno je, ako ćemo duboko i dobro spavati, da se prizemljimo laganim i zdravim obrokom barem dva sata pred spavanje.

15. Takođe se preporučuje i pijenje određene količine tečnosti u toku dana, kako bismo ostali hidrirani i kako bi se pomoglo varenje hrane koju jedemo.

Ovo je lista stvari koje su osnova svakog ljudskog iskustva. Bez navedenih aktivnosti, ne možemo ostati živi na zdrav i produktivan način. Što se više bavimo ovim zadacima sami, lično, to smo srećniji, zdraviji, uravnoteženiji i više samoostvareni. Što ih više prepuštamo drugima da se oni njima bave umesto nas, manje ćemo ispunjeno doživeti život, tako da na kraju tražmo ovo ispunjenje na mestima koje neizostavno vode do neravnoteže, nezdravosti, i naposletku, razočaranju.

Međutim, moderno društvo ličnog ostvarenja retko prihvata navedene stavke kao neophodne kada smo na putu da „postanemo neko ko je ostavio trag u svetu“. Zapravo, medijskim prikazima smo podsticani da uposlimo druge da se bave što je moguće većim brojem ovih stavki umesto nas tako da se mi možemo baviti „pravim poslom življenja života“.

Međutim, život nije posao; življenje se zapravo sastoji od običnih zadataka koje svakodnevno moramo obavljati kako bismo ostali živi, na jedan zdrav i uravnotežen način.

emz-peglanTo je razlog što, takozvani „siromašniji ljudi“, kako društvo ima tendenciju da ih posmatra, zapravo uglavnom ima obogaćenije živote. Ne nužno lakše i lagodnije, ali obogaćenije. Razlog je to što oni ne mogu platiti drugima da im žive život, te stoga imaju veću satisfakciju, svidelo im se to ili ne, u obavljanju ovih osnovnih stvari za sebe same, i jedni za druge. Ne samo ovo, već su takođe plaćeni da „žive“ u tuđim luksuznim kućama u toku dana, sa tim ljudima koju tu samo „odsedaju“ , izlaze i „zarađuju za život“. Dakle, oni uglavnom žive mnogo više života od takozvanih „privilegovanih“.

Život se nikada neće činiti proživljenim i zadovoljavajućim dokle god svoje osnovne svakodnevne životne aktivnosti prosleđujemo drugima. Hoteli su jako zanimljivi ukoliko se u njima odseda, jer tu imamo sve druge koji umesto nas žive naš život. Hoteli su, na kraju, i osmišljeni tako da nam ponude odmor od života. Međutim, samo plitki ljudi biraju da žive cele živote u hotelu, a samo oni koji su dezinformisani i koji su programirani medijima biraju da život u svom domu osmisle tako da on podražava „odsedanje u hotelu“.

Ovo je razlog što kada neku zemlju zaista udari ekonomska kriza, ljudi se urazumljuju jer, kada nema uzbudljivog novca za zarađivanje, i kada ljudi više ne mogu da priušte upošljavanje drugih da im žive život, onda se vraćaju nazad u stvarnost, nazad u „ovde i sada“. U toku ekonomske krize, samo bogati skaču sa prozora; siromašniji jednostavno nastave da im čiste iste.

Dakle, do koje mere u svom domu živimo, a do koje u njemu odsedamo i plaćamo drugima da umesto nas žive? Da li je naš dom zaista dom, u kojem se svakodnevno hvatamo u koštac sa realnim običnim životnim aktivnostima, ili je to jednostavno jedan hotel kroz koji prolazimo usput svakog dana, dok zarađujemo za život? Ovo nisu nebitna pitanja, naročito ako imamo nameru da dođemo do kraja svog životnog iskustva i zaista se osetimo kao da smo zapravo proživeli jedan život.

Činjenica je da možemo imati vrlo ispunjene živote čak i ako ne zarađujemo velike svote novca, ili ako ne ostavljamo svoj trag u svetu. Stanje stvari je tako da, što manje imamo, i što manje pokušavamo da podražavamo ono što mediji predstavljaju kao „postignuće“, više možemo da popijemo tog slasnog i hranljivog soka koji zovemo – „življenjem stvarnog života“.

Izvor: http://www.thepresenceprocessportal.com/
Prevod: Strahinja Macesic