Schlagwort-Archive: opsesija i strast

Seksualni rob

Tekst je inspirisan rečenicom iz knjige Lečenje Šopenhauerom.
„…I svi imamo jedan cilj da se iskobeljamo iz ropstva seksa.“

Podavati se nagonima,strastima,opsesijama koje daju lažnu sliku slobode, zar to nije robovanje?
Čeznuti za seksualnim užitkom, onom fantomskom zverkom koja prodire u tvoju nutrinu verujući da će tako dopreti do tvoje duše, u bezumnoj nadi da će posle trostrukog orgazma život biti bolji… Zar to nije iluzija slobode?

Samo da on dođe i pruži mi užitak! Samo da na nekoliko sekundi osetim kako je to biti u raju! Samo da zaboravim
na svoj život!!! Da nestanem sa ove proklete planete, uzdignem se iznad bola, očaja, besmisla i barem na par sekundi da budem ono što zaista jesam. I žrtvovaću sve radi toga osećaja! Živeću samo za to! Tražiću ga kao što gladnik traži mrvicu hleba! Seks je spas!

Ionako u životu ne vidim nikakav smisao. Patnja, muke, neprekidna borba… Jedina radost je orgazam. Odlazak u raj. Vrteška u kojoj gubim pojam o vremenu i prostoru. Postojimo samo Bog i ja. Samo tad mogu da Ga vidim. Ali na kratko, toliko kratko da me hvata bes! Hoću još, jače,više, žešće!! Daj mi još orgazama, daj mi više prilika da budem kraj Boga, pobogu, zar ne vidiš koliko mi je potreban?!Histerišem na partnera izbezumljena i očajna.

Što ne traje duže?! Kad je najbolje ti prestaješ! Što mi to radiš?? Ne možeš sada stati! Nisam Ga videla! Nisam osetila raj, jebi se ti i tvoje prerano svršavanje! Kako se ne možeš kontrolisati?! Odlazi iz krevata, nastaviću sama, ionako od tebe nikakve koristi nema!

I raj se jedva nekako pojavljuje na delić sekunde. Žudno pružam ruke Bogu, presrećna i očajna u isto vreme. Tu sam, vidi me!! Uzmi me sebi! Ne vraćaj me u ovaj grozni svet, molim Te! Ali Njegovo prisustvo odjednom počinje da bledi i nestaje… Magija je tako brzo prošla i sada ležim očajna jecajući od bola. Ne!Ne!Ne! Opet si me izneverio! Nije to ono za čim tragam! Šta da učinim da ostanem u Tvojoj blizini večno? Bože, čuješ li me?!

Bog me čuje, ali ja njega ne čujem. Do mene samo dopire prepredeni glas demona koji oholo šapuće: „Treba ti bolji muškarac, onaj koji će ti pružiti nezaoboravni užitak“. I ja izbezumljena poverujem da je to glas Boga i krenem tragati za famoznim muškarcem spasiteljem. Onim koji će svojim kopljem prodreti u mene kao Sveti Đorđe u aždaju. Silovito i ubilački, baš kako i dolikuje jednom demonu. O, da! Spasiće me od muka neko ko je sjeban kao i ja, jer ćemo zajedno da se uzdignemo do našeg Tvorca…

Kakva savršena obmana uma. Kakav apsurd! Naći muškarca koji će me putem seksa dovesti do Boga i ostaviti u večnom raju… Bajke su mnogo realnije od ideje koja je krojila moj život i mutila ovo malo razuma što mi je ostalo. Princ spastelj, ali princ tame, očigledno. Bogu hvala, pa ga ne pronađoh, jer tamo gde bismo nas dvoje zaplovili, sigurno nas ne bi dočekao Sveti Petar, jer bi kapije pakla već uveliko bile otvorene i spremne za nas.

f6efa5014fe0cfcacb60f279f6f2df4aŠta me je zaustavilo od sigurnog samouništenja? Čini mi se moja molitva koja je poticala iz same srži moga bića. Molitva za spas i trunku mira. Molitva za slobodu. Ljubav. Dodir Božanskog.
Jer nijedan muškarac nije mogao pružiti ono za čim sam vapila. Nijedan orgazam nije trajao dovoljno dugo da bih se zadržala u naručju Boga. Nijedan vatreni seks nije donosio mir, baš naprotiv…

Ljudi traže različite puteve do Boga i mira. Obično tražimo nešto spolja da nas odvede gore do raja. Toliko smo fokusirani na spoljašnost da zanemarujemo ono što je u nama, duboko zakopano ali svejedno prisutno. I taj potisnuti deo vlada našim životima, dajući nam najbesmislenije ideje kako da dopremo do spasa, istovremeno nas udaljujući od željenog cilja.

Orgazam je moje sredstvo za postizanje cilja, verovala sam. A cilj je bio mir. A mir je pružao Bog. Dakle, Boga ću naći preko muškarca, jer muškarac pruža potpuni orgazam. A muškarca koji, ni manje ni više, vodi direktno do Boga, vrlo je teško naći. Zapravo nemoguće! I bes je vladao mojim bićem!!! Kako da stignem do tebe, Gospode, kad ne mogu naći savršenog ljubavnika? Da li to znači da ću večno lutati izgubljena i očajna? Predata na milost i nemolost šamarima života? Odbačena i bedna. Sama. Bez Tebe, uvek ću biti sama… Zašto si me se odrekao, Svemogući? I ti bežiš od mene?

I onda, nakon toliko muka i očaja, konačno sam spoznala istinu koja mi je čitavo vreme bila ispred nosa. Okreni se sebi. Bog je uvek sa tobom, ali ne vidis ga od od sopstvenog ludila. A put do oslobođenja i izlaska iz košmara je težak i njime moraš koračati sama… Da li si spremna? Nema posrednika. Nema muškaraca spasitelja. Nema lažnog raja. Ideš sama i postepeno se oslobađaš, istovremeno postajući bolja, hrabrija, nežnija, saosećajnija… Postaješ ljudsko biće. Humana i milostiva. Pretvaraš se u lice i naličje Boga. Pristaješ li koračati tim putem?

A kao da sam imala izbora? Ili to ili smrt. Odlučila sam se za život, ma kako neprivlačno delovao. I tada se sve počelo menjati. Čitava prizma života.

I polako počinješ shvatati da više nisi rob. Ne robuješ ničemu, naročito ne seksualnim strastima, jer svaka strast je opsesija. A opsesija dovodi do ludila. Ludilo do odvajanja od sebe. I šta na kraju postaješ? Čovek koji živi, a nije živ. Rob sistema. Jedeš, spavaš, radiš, kupuješ, jebeš, gradiš, plaćaš… Mehanički, poput robota, činiš ono što se od tebe traži, dok ti se iz dubine duše otima krik: „SPASI SE“!!! Da li ga čuješ?

Jelena