Schlagwort-Archiv: samospoznaja

Draga moja porodico, i dalje me strahovito nervirate iliti koliko smo zaista produhovljeni?

“Ako želite da znate koliko ste zaista produhovljeni provedite neko vreme sa svojojm porodicom“. Ne mogu se setiti ko je napisao ovu genijalnu misao, ali pouzdano znam da je verodostojno merilo našega duhovnog napretka. Dakle, lepo posetite rodni kraj i provedite izvesno vreme sa najbiližima i the show must go on!

Za sebe ne mogu reći da sam nešto posebno duhovno razvijena, mudra ili staložena… Ali se ipak trudim upoznati sebe, razumeti glas svoje duše i spoznati onaj mir za kojim čitavo moje biće vapi kao davljenik za vazduhom. Moje buđenje je počelo bolno(kao i kod većine ljudi), život te natera da padneš na dno dna i da pomisliš da izlaza nema. Put samospoznaje je bio vrlo spor i trnovit, prepun uspona i padova, razočarenja pa rađanja nove nade i tako u krug. Uglavnom sve je krenulo od čuvene Tajne, upoznavanja za Zakonom privlačenja i raznoraznim mentalnim tehnikama, pa onda energijama i njihovom primenom u lečenju sebe i drugih(mada sam sam od početka imala dovoljno zdravog razuma da ne umišljam da ja mogu lečiti ljude slanjem energije, valjda zato što sam bila svesna da sam i sama dovoljno sjebana i da prvo moram sebi pomoći pa onda svima drugima, ako to neko uopšte bude tražio od mene?!). I tako sam valjda ispucala sav raspoloživi „sadržaj za prosvetljenje“, a da mir nisam pronašla. Ipak moram priznati da sam se mnogo promenila, mogu čak reći da sam postala bolja osoba, ali i dalje đavo u meni nije mirovao, samo se na momente umirivao dajući mi lažni osećaj slobode.

I tada, nakon toliko godina rada na sebi, ja sam konačno pukla! Svu duhovnost sam oterala u tri lepe, proklinjući dan kada sam sve to upoznala! Kakava vizualizacija, spisak želja i ciljeva kada dobijam samo loše kopije željnog?! Hoću da živim u bogatoj evropskoj državi(jer u inostranstvu je spas, zar ne?)! I znate šta sam privukla? Da živim u najbogatijoj državi na svetu ALI da radim kao služavka! Sad ćete reći da nisam dobro definisala želju i da moramo biti vrlo prezicni kada od Univerzuma nešto zahtevamo(kao da je Univerzum, blago rečeno, debilan pa mi, sa svojim superiornim mozgovima, moramo vrlo pažljivo da ga podsećamo šta tačno želimo). Oh, i te kako sam jasno i glasno izrazila šta želim, ali eto dobila sam tu malu tragikomediju. I naravno to sa inostranstvom nije jedini primer kako se Bogovi sa grohotom smeju našem egoizmu i „kreiranju sopstvene realnosti“, ali pišem o ovom događaju jer sam tada definitivno pukla i sve oterala dođavla!

Ne mogu vam opisati tu količinu očaja, besa i ljutnje pomešanih sa ogromnom dozom ludila! Kakav košmar i kakav pad! Pala sam dublje nego što sam bila na početku, pre upoznavanja sa svetom sa one strane ogledala.
E, onda se pojavio Proces prisutnosti za koji sam se uhvatila, jer više nisam imala kud. Ili ću još to isprobati ili ću potonuti u vrlo ozbiljan mrak(iz kojeg se verovato nikad ne bih vratila). I tada je počela moja suštinska transformacija. Ona u kojoj se suočavate sa svojim bolnim uspomenama iz najranijeg detinjstva odakle je sve počelo, pa onda idete još dublje i dublje… Jer naše biće je mnogo kompleksnije nego što smo u stanju pojmiti. Tu sam već počela da uviđam uzročno-posledične veze koje su mi krojile život i počela sam prekidati začarane obrazce ponašanja. S’vremenom sam spoznala da postoji mnoštvo metoda i psiholoških terapija zasnovanih na sličnom principu u kojem je suština da se suočimo sa najdubljim strahovima i emocijama od kojih smo čitav život bežali, čak ne znajući da bežimo, jer kao što vidite, planeta zemlja je manje-više svet živih mrtvaca iliti zombija. Jadni ljudi misle da žive, a zapravo samo vegetiraju u svetu matrixa nesvesni darova koje im je Bog podario.

Funny-baby-Images-hd-wallpapersE, nakon svih tih spoznaja počela sam uviđati da je neophodno da sklopim mir za mojom porodicom(iako, u suštini, nikad nisam preterano ratovala sa njima, ali sam zato na energetskom nivou bila i te kako zablokirana). I tako sam nakon mukotrpnog suočavanja sa sopstvenim demonima konačno poverovala da sam u miru sa mojim najbližima, ali…(pretpostavljam da su se Bogovi i ovoga puta zagrcnuli od smeha).

Bliži se vreme praznika i ja trebam da putujem u rodni kraj. Kako se približava datum polaska, umesto radosti osećam sve veću nervozu. Opa, dakle toliko o tvome miru, rekoh sebi sarkastično ne znajući da li da se smejem ili vrištim od muke! Suvišno je prepričavati kako sam se osećala čitavo vreme boravka, dovoljno je da kažem da sam se toliko puta ugrizla za jezik da mi je i sada pun rana. A za jezik sam se grizla da ne bih, u naletu besa, izvređala ljude koje najviše volim, jer ne znaju šta rade…A očigledno ne znam ni ja, samo sam za mrvicu svesnija od njih koji još spavaju u dubokoj masovnoj hipnozi. Krenem da vrisnem: zašto gledate to smeće na tv? Zašto se ne hranite zdravije? Kako možete čitav život igrati iste uloge ne poželivši da se promenite i pri tom čitavo vreme kukajući kako ste nezadovoljni? Ali srećom krvnički sam grizla jezik i nisam rekla skoro ništa od toga, barem ne tonom koji odaje količinu moga besa. Jer ne mogu ja ispravljati krivu Drinu! Zaista ne mogu, ma koliko se trudila. Ko sam ja da ljudima menjam način života, a da oni to ne traže od mene? Jedino što mogu je da ih prihvatim takve kakvi jesu, bez ljutnje i besa koji mi razara utrobu. Naravno lako je reći, ali osećati se tako mnogo je teže. Ali eto, ja sam se ponadala da sam baram malo prevazišla stare šeme ponašanja i da ću biti drugačija, međutim daleko sam od toga.

Zašto ovo pišem? Valjda zato što želim da prihvatim sebe takvu kakva sam sada. Daleko od mira i spokoja, a opet barem donekle budna i osvešćena. Ego u meni vrišiti: zar nakon toliko godina muke i truda ti i dalje ne možeš biti mirna u krugu porodice, pa čemu sve to? Iskreno, ne znam čemu sve to, ali znam da sam svejedno zahvalna Bogu što sam krenula ovim putem kojim se ređe ide. Ne znam kuda će me odvesti ni da li ću ikada u ovoj inkarnaciji pronaći taj čuveni mir u duši, ali svejedno se ne kajem što koračam stazama kojim ipak koračaju oni najhrabriji među nama.
Iako je teško čistiti sebe, odustajanje ne dolazi u obzir, jer nas život pritišće da se okrenemo sopstvenom probražaju, hteli mi to ili ne. Ali pitanje je ko pristaje na istinsko buđenje, a ko beži u lažni raj koji mu pruža moderno društvo, a svi dobro znamo da sex, droga i rock’n’roll služe samo kao privremeni spas posle kojeg tonemo u još dublji mrak.

Jelena