Archiv der Kategorie: Tajna

Pomoć izbeglicama iz Sirije

Večerašnja akcija pomoći izbeglicama iz Sirije (https://www.facebook.com/events/721662924606895/ i https://www.facebook.com/mikser.belgrade?fref=ts) još jednom je dokazala da čak i mrvice humanosti uspevaju održavati ravnotežu na ovoj planeti.
Da, mnogo je bolno gledati majke sa malom decom kako bespomoćno sede u parku. I još više boli kada okrećemo glavu od njih, jer to nije naš problem. Ali ipak jeste. Tu nam je pred nosem i zato je besmisleno posmatrati svet kroz „ružičaste naočare“ dok beba od svega 23 dana spava u parku, jer su tamo neki ljudi odlučili da unište dom njenih roditelja, nateravši ih da žive kao prosjaci…
Pokažimo da smo ljudi i pomozimo onima koji su nakon progona iz svoje zemlje ostali goli i bosi, ali i dostojanstveni!
Najviše me je fascinirala ta, nekom prastarom alhemijom stvorena, skromnost, unutrašnja snaga, poštovanje i mir pomešan sa toliko dubokim bolom koji samo oni najjači duhom mogu da nose. A ti najjači su upravo ovi ljudi iz parka. Prognani a ipak pobednici. Smatrani životinjama koje ruše ugled jednog grada, a u njima ima više ljudskosti nego što smo to u stanju zamisliti! Sačuvati ljudskost u situacijama koje iz ljudi izvlače ono najgore…to mogu samo ljudi velikog srca.
I zato i mi budimo ljudi i pomozimo. Mala pomoć znači mnogo onima koji hodaju bosi i spavaju na kartonskim kutijama.
Ljudi iz Beograda pomoć mogu odneti svakoga dana od 10 do 16h na Miksalište (Mostarska 5).
I na kraju svi, duboko u sebi, znamo da je lako biti čovek i pružiti ruku čoveku.

Jelena

Zašto je život komplikovan?

Često se postavlja pitanje zašto su međuljudski odnosi toliko komplikovani? Konkretno, odnosi između partnera. Zašto uvek jedan od partnera misli da je ugrožen, izigran, neshvaćen, iskorišten…? Ako već postoji ljubav, zašto se ne volimo umesto da patimo? Čemu sitne igre dokazivanja moći, koje zapravo pokazuju našu nemoć? Kada se sve realno sagleda, može se slobodno upotrebiti ona dobro poznata fraza: što bi jednostavno kada može komplikovano?
Magla. Ljudi su u magli. Svi smo zaslepljeni sopstvenim emotivnim slepilom koje nam onemogućava da u osobi vidimo ono što zapravo jeste, a ne ono za šta se predstavlja.
-Nisi ni primetio kako sam se sredila, a ja sam se satima doterivala. Mogao si bar da me pogledaš, a ti si tako hladan…
-Trudim se oko tebe, sve planiram samo da tebi udovoljim, a ti si opet nezadovoljna.
-Zašto gledaš druge žene, ja ti nisam dovoljna?!?
-Ti zavodiš svakog muškarca sa kojim pričaš, misliš da sam ja glup i da to ne primećujem?
I onda po pravilu posle ovakvih (i sličnih) komentara usledi svađa koja dovodi do međusobnog udaljavanja i iscrpljivanja energije. Verujem da mnogi ljudi baš zbog toga ne zele imati vezu, jer ako veza nije kvalitetna i ako umesto razumevanja dobijate dramu, onda je ipak ne biti u vezi bolji izbor (to je moje subjektivno mišljenje). Ako već ne može biti kako treba onda je bolje ne imati vezu, jer svaka vrsta patološkog odnosa dovodi do energetskog iscrpljivanja što neminovno vuče na dno.
Ali sa druge strane, danas postoji toliko usamljenih ljudi, da se čovek zapita šta, dođavola, nije u redu sa nama? Zasto smo toliko frustrirani, besni, očajni i željni ljubavi?
Hajde da pokušamo skinuti maglu po slojevima.
Krenućemo od detinjstva: rodiš se (po izboru svoje duše dođeš u fizičko telo), kako odrastaš tako spoznaješ svet oko sebe i shvataš da bajke ipak ne postoje(osim u mašti, ali mašta nije realnost). Polako počinješ primati udarce od života i štitiš se kako najbolje znaš (kako bi inače jedno nezrelo dete moglo da se štiti, naročito ako su i roditelji neprosvećeni i podjednako izgubljeni u životnoj oluji)? Dete tako stvara svoj odbrambeni mehanizam kojim pokušava sačuvati ljudskost u detinju nevinost, onu anđeosku energiju koja počiva u svakome od nas. I onda to dete odrasta u „zrelog“ čoveka koji bi trebao postati deo društva i ispunjavati određene norme. Školujes se, zaposliš, venčaš, stvaraš porodicu…
This_is_your_life_title_sequenceAli šta se dešava kada nisi u stanju ispuniti te norme? Iz nekog razloga nisi u stanju završiti školu, prava ljubav se nikako ne pojavljuje, godine prolaze a biološki sat otkucava, finansijski se ne uspevaš ostvariti…
Tada mnogi počinju zavideti onima koji su ostvarili ono što se od njih očekivalo, misleći kako im je život dobar jer imaju sve.
Ali onda kada malo bolje upoznaju te ljude, koji na izgled imaju sve, shvate da su zapravo i oni iz nekih svojih razloga nezadovoljni i da, na kraju krajeva, postoji vrlo malo ljudi za koje se može reći da su srećni i zadovoljni.
Poenta je naći sreću unutar sebe. Znam da deluje besmisleno, pa čak i nemoguće: kako da nađem sreću u sebi, šta da radim??? Kako se stvara sreća?
Ne postoji jedinstven recept za sreću. To je za svakoga lično putovanje, ali postoji nešto što moramo prihvatiti ako nam je cilj imati mir u duši. Moramo se suočiti sa svojim strahovima. Samo tako možemo dopreti do mira unutar sebe, a kada sklopiš mir sa sobom imaćeš mir i oko sebe. Tada ti neće biti potreban partner da ti kaže da si lepa da bi se ti osetila lepom, jer ćeš ti i bez njegovog komplimenta znati svoju vrednost. Takođe, nećeš misliti da te devojka(supruga) želi prevariti samo zato što razgovara sa drugim muškarcem, jer ćeš imati poverenja u sebe a samim tim i u nju. Neće nam biti neophodan partner da bi se osećali ispunjeno, jer znamo da niko spolja ne može popuniti emotivnu prazninu u nama. Što naravno ne znači da nećemo imati probleme i da će nas zaobilaziti životni izazovi. Ali nakon što se suočimo sa strahovima, lakše možemo podnositi svakodnevne probleme koje nam život donosi jer postajemo SIGURNIJI U SEBE, samim tim gradeći poverenje u Boga.
I onda se magla razbistrava i u stanju si videti osobu izvan ljušture u kojoj postoji. I više se ne možeš tako lako naljutiti i uvrediti jer ti je jasno zašto se dešavaju nesporazumi, pošto u ovom svetu slepac vodi slepca, i zato vlada sveopšti haos među ljudima. I kada se jednom probudiš i zastaneš, osvreneš oko sebe i shvatiš u kakvoj predstavi živimo, nadrealnijoj od Matrixa, počinješ ljude posmatrati drugačijim očima i, verujte, život postaje lakši.

Ne pokušavaj menjati nikoga. Ako osećaš nagon za promenom, to znači da trebaš menjati sebe. I onda tim putem koračaj hrabro, jer nije lagan, ali je vredan.
A upravo ta promena i jeste smisao našeg postojanja.

Jelena

Tražim te jer trebam te

Svi smo upoznati sa velikim kosmičkim promenama o kojima se već toliko piše da na kraju sve postaje kliše. Neću pisati još jedan tekst o tome kako nam dolaze sve naprednije generacije, kako smo mi (valjda) indigo deca koja bi trebala da donesu promene na planeti Zemlji, kao i slicne teorije koje, manje-više, zvuče krajnje patetično.
Ono što sam primetila u zadnjih nekoliko meseci fasciniralo me je mnogo više od „kolektivnog buđenja svesti“, i već duže vreme pokušavam pisati o tome, ali ni sad ne znam da li ću uspeti u potpunosti da se izrazim. Ipak, pokušaću.
Sve češće se dešava da neki neopisivi nagon tera ljude da se ponašaju u skladu sa svojom dušom, iako oni uopšte nisu u stanju objasniti šta im se zapravo dešava? Nešto ih nagoni da traže ljude koji su makar u minimalnoj konekciji sa Izvorom i da jednostavno budu u njihovoj blizini. Zašto? Ne umeju objasniti.
woman_portrait_by_B_a_s_t_e_t-Ne znam šta mi se dešava, ali nešto me vuče ka tebi? Morao sam da ti se javim, drugačija si, u kojoj ti dimenziji živiš? Osećam potrebu da nešto menjam u životu, ali ne znam kako? Svaki dan je sve teže, loše sam volje, i šta god pokušam uraditi zlovolja me ne prolazi…
Slični komentari se sve češće čuju, a u ovom slučaju ću vam navesti jedan primer muškaraca koji se javljaju ženi koja je dugo godina radila na sebi, razvijajući svoju intuiciju i, slobodno mogu reći, ojačala svoje moći. Ženi koja se suočila sa svojim najdubljim demonima i pobedila ih, a uz put je toliko očvrsla da deluje nepobedivo, poput neke prastare tvrđave koja uporno odoleva zubu vremena, ali i osvajačima koje istovremeno plaši i fascinira. Ona je svoj život uzela u svoje ruke, i bez obzira na sva nedaća koja je prate, svakim danom postaje sve više svesna sopstvene moći. Ona je prototip ženske hrabrosti i oličenje Boginje sa svim svojim manama i vrlinama.

Žene jesu hrabrije od muškaraca, u to nema sumnje. Ne pokušavam na ovaj način nidopoštavati muški rod, to mi uopšte nije cilj. Svesna sam svih kvaliteta koje muškarci poseduju i odajem im priznanje, ali ovde pričam o hrabrsoti suočavanja sa sobom i vlastitim demonima (a svi ih imamo, ma koliko pobožni bili).
Šta podrazumevam pod demonima?
Strah (naš verni pratilac). Gordost. Aroganciju. Komplekse (svake vrste). Kukavičluk. Sebičnost. Pakost. Oholost. Samoobmanu. Potrebu za priznanjima spolja (da ti se ljudi dive, daju komplimente od kojih zavisi tvoje raspoloženje, govore kako si velika, mudra, pametna, sveznajuća, nepogrešiva i da si uvek, baš uvek, u pravu). Zavisnost (od alkohola, droga, hrane, vezivanja za druge osobe…). Izbegavanje suocavanja (priznati nekome šta zaista mislimo, reći NE kada mislimo NE, i pre svega biti iskreni sami sa sobom, što je verovali ili ne jedna od najtežih stvari u životu svakog čoveka).
Spisak demona je ogroman i stalno se može dopunjavati, ali svako ko je barem malo iskren prema sebi može kod sebe pronaći neke osobine koje često nazivamo lošim, tj. svoje demone. Na prvi pogled deluje nemoguće: ma daj, ja nisam takva. Ali razmislite, pažljivo razmislite, pa ćete videti da ipak u vama postoji ona mračna strana. Svi je imamo! Baš takve nas je Bog stvorio, a po Njegovim rečima – mi smo savršena kreacija. Čemu onda potiskivanje mračne strane naše ličnosti? E to je ono sa čim se sve veći broj žena usuđuje suočavati, a sve veći broj muškaraca oseća strašan nagon za suočavanjem, ali uglavnom ne znaju šta im se zapravo dešava? To se može objasniti činjenicom da je emotivno telo kod žena mnogo razvijenije nego kod muškaraca. Prosto je: žene osećaju, a muškraci žive u mentalnom svetu. Takva nam je fizionomija tela (fizičkog, mentalnog, ali i emotivnog – jer telo svakog ljudskog bića se sastoji upravo od ta tri aspekta). Dakle, ako je emotivno telo kod muškaraca slabije razvijeno, onda oni zapravo nisu baš u stanju sebi objasniti zašto osećaju to što osećaju? Žene su navikunte pričati o emocijama pa ih samim tim lakeše razumeju. Što opet ne znači da ne beže od njih.

E sad se vraćamo na priču o hrabroj ženi i muškarcima koji je traže.
-Javlja mi se muškarac sa kojim nisam bila u kontatktu godinama, kaže da ne zna zašto, ali ima potrebu da mi se javi, nešto ga vuče.-rece mi ona jedan dan.
-Ne želim da se previše upuštam u razgovor sa njim, znam da ima porodicu, čemu sve to? Ali on sam počinje da se ispoveda. Nije srećan. Ne voli ženu i sa njom je samo zbog dece. Neispunjen je, prazan, očajan, a uporno ponavlja kako mu prijaju razgovori sa mnom. Frustrira me sve to! Besmisleno je!
-Šta hoćeš od mene?-pitam ga.- Ako nisi srećan izbori se za sebe. Suoči se sa suprugom, razvedi se, nađi način da se usrećiš, jer izgovore ćeš uvek imati. Deca su, naravno, najveće opravdanje, što ne znači da su zaista opravdanje. Šta ti zapravo tražiš?
Naravno, na ta pitanja nema odgovora. Osim onih svojstvenih za kukavičluk i strah od suočavanja: sad tek ne znam šta ću, toliko želim da te vidim ali ne smem, ne mogu se kontrolisati, ti si posebna žena, najbolja koju sam upoznao…
Patetično zar ne?

SuneAli da ironija bude veća, on nije jedini koji dolazi sa istim pitanjima i daje iste odgovore! To je izgleda postala globalna potreba! Šta muškarce toliko tera da traže Izvor u ženama koje se trude da budu u skladu sa Izvorom? Ima i onih muškaraca koji se bacaju na mentalno proučavanje duhovnosti, ali je poenta u tome sto se duhovnost ne može u potpunosti objasniti mentalno. To se mora osetiti. Drugi način ne postoji.
A one žene koje su se posvetile Sebi, one OSEĆAJU. I čini mi se da muškarci, sledeći svoj instinkt, bivaju privučeni Izvoru upravo preko tih žena. Oni ne znaju zašto to rade, ali ja skromno dajem sebi za pravo da se ponašam kao objektivni posmatrač, i tako dolazim do zaključka da će izgleda većina muškaraca morati da se suoči sa mračnom stranom svoga bića upravo kroz ženu. Bolje rečeno, kroz podršku žene koja je sama to već prošla. Kao i vekovim pre, kada su Velike Sveštenice igrale glavnu ulogu u povezivanju čoveka i Majke Zemlje. Zapravo, one su bile emotivne majke muškarcima-dečacima, koji emotivno ipak nisu dovoljno zreli, ma koliko snažni i hrabri bili. Nekada su muškarci vrlo dobro znali prepustiti se i pokazati svoje slabosti koje su, naposletku, postajale njihova snaga. I poštovali su žene, jer su one bile njihov put do Boga.

Naravno, sa pojavom monoteističkih religija i dominacije jednog Boga(muškog), žene su potpuno potisnute sa životne pozornice i uglavnom korištene u svrhe razmnožavanja, odgajanja potomaka i zadovoljvanja niskih strasti muškaraca koji su postajali očajniji nego ikad. Zamislite samo kako se oseća dečak koji je odbacio svoju majku i u njoj vidi sve, samo ne iskonsku nit koja ga povezuje sa Izvorom?
I sada dolazim do zaključka: pošto se naša planeta nalazi u svom novom ciklusu, eri vodolije, izgleda da muškarci oprezno i stidljivo ponovo počinju tražiti svoju Veliku Majku da im pomogne da se vrate Sebi. Nije im lako, jer ni oni nisu krivi što je stoljećima unazad poredak stvari bio takav da je vladao patrijarhat, i da je emotivno suočavanje za jednog muškarca predstavljalo čisti jeres, posprdno nazvan kukavičluk. Muškarci ne plaču. Muškarci ne pričaju o osećanjima. Muškarci se ne plaše… A zapravo priznati sve to, znači pokazati onu izvornu hrabrost, samo što to ljudi uglavnom nisu znali. I još uvek mnogi ne znaju.

Dakle, zašto se hrabrim ženama odjednom obraća sve veći broj muškaraca koji su oženjeni ženama koje još nisu spoznale svoju hrabrost? Po mome mišljenju, njih jednostavno vuče nagon za preživljavanje, jer sve je teže potiskivati demone, a nažalost njihove sopstvene žene su u većini slučajeva nemoćne da im pomognu, jer su i same izgubljene…
-Ko im je kriv pa se svi žene slatkim i milim ženicama koje ćute i hrane njihov ego? Za žene biraju pristojne domaćice koje bi trebale biti dobre majke i supruge samo zato što nemaju prava na sopstveno mišljenje?!-uhvatih sebe kako osuđujem.
-Tako im i treba kada nemaju dovoljno hrabrosti da održe veze sa ženama koje su jake i svesne svoje vrednosti! Neka ispaštaju! Sad bi trebala jedna hrabra žena da ih teši i uči kako da žive?! Ne zaslužuju to!-lukavo šapuće moj demon koji se sladi osvetom.

Samo što sam ja sada u stanju da prepoznam demona i da se zapitam: čemu osveta? Šta se dobro može izroditi iz osvete? Evo, kroz istoriju svi se za nešto svete i ne bih rekla da je bilo kome bolje nakon “uspešne osvete“, jer očaj svejedno ostaje.
Da li žene koje su odlučlie raditi na sebi i jačati svoju intuiciju, treće oko, sposobnost telepatije i sve ostale osobine koje su naše pramajke posedovale (i koje mi i sada posedujemo ali smo ih zaboravile), da li one trebaju biti ponovna spona između muškaraca i Boga? Nisam baš sigurna da će se u 21.veku graditi paganski hramovi i ljudi vraćati Majki Prirodi, ali možda ipak postoji neki način da mi, ljudska bića, jedni drugima pomognemo? Da otvorimo oči i polako izađemo iz košmara u kojem smo zarobljeni, jer možemo izaći, ali nije lako! Naročito ako si sam.

Tekst sam pisala tragajući za odgovorima, nisam ih pronašla, ali svejedno mislim da će se odgovori pojaviti…

Jelena

Zašto i kako sam izasla iz Vortexa (Proces Prisutnosti)

Neki od vas su več primetili da su tekstovi i objave poslednjih meseci na ovoj strani znacajno drugačiji nego godinu dana ranije. Ranije smo pisali o zakonu privlačenja, NLP-u, vortexu, Abrahamovom ucenju. A onda je došla promena. I stvari su krenule u potpuno drugačijem smeru.

Ja sam shvatila da ono u šta sam verovala jednostavno nije TO. To nije bilo ono što sam ja zaista tražila. Sve te metode zakona privlacenja, vizualizacije, afirmacije, razni procesi su umne metode kojima ja pokusavam da promenim ono što jeste. Da negativnu emociju promenim u pozitivnu. Sada te metode vidim kao korisnu prvu pomoć. Koje treba veoma štedljivo koristiti.

Te metode ne idu dovoljno duboko da bi zaista trajno promenile nešto u mom životu. One su više kao bežanje, olakšavanje trenutka, premošćavanje realnosti. Ne kažem da su loše, no nemaju trajnog efekta na moje emocije niti menjaju išta bitno u osnovi mog života.

 

Trebalo mi je neko vreme da svarim činjenicu da sam nekoliko godina bila u samozavaravanju. I još gore, da sam godinama u apsolutnom uverenju pisala tekstove i prenosila drugima moja tadašnja verovanja. Ovaj uvid je za mene bio jedno veliko i vrlo neprijatno padanje na dupe. Lagala bih kada bih rekla da sam potpuno svarila taj pad.

 

Na taj period života, pod parolom “Misli kreiraju naš život” sada gledam kao na neophodan stepenik u mom životu. Pogotovo meni kao matematičaru, fizičaru, informatičaru i večitom analisti pomisao da je naš um toliko moćan da može da kreira realnost je bila veoma privlačna. Sve je bilo tako logično, tako privlačno I tako razumljivo. No danas taj stav više nije moja istina.

 

Moje iskustvo mi je pokazalo da um nikada trajno ne pomaže srcu. Sa razmišljanjem i puno truda, uspevala bih da podignem sebi raspoloženje. Što bi rekli, da udjem u Vortex. Uspevala sam da za sebe kreiram dogadjaje, takozvane manifestacije koje su hranile moje verovanje da je um taj kojim kreiramo realnost. No, to je bila samo površina.

 

Dogadjaji u mom zivotu bi me redovno podsecali na to da nije sve divno i bajno. Da ipak nije sve onako kako sam ja tada želela da verujem da jeste. Ispod fizičke površine, koja se menjala iz dana u dan, otkrila sam jedan sloj emotivnog sveta u kojem su se stalno vrtela ista emotivna iskustva. Spolja sam osvajala svet. Emotivno sam se vrtela u mestu.

 

Odlucila sam da sve sto sam znala napustim i okrenem se isključivo svom osećaju u trenutku i svojim realnim iskustvima. Što bi se reklo, da pogledam istini u oči. Ako sam tužna prihvatiću da sam tužna. Ako imam strah od nečega, prihvatiću da sada i ovde imam strah. Ako je odnos sa nekom osobom loš neću pisati liste pozitivnih aspekata i zamišljati tu osobu srećnu već cu pogledati realnost takvu kakva je. Samo tako mogu da zaista svesno reagujem na situaciju bez uplitanja drame.

 

Ako sam bolesna, neću ignorisati svoje simptome tvrdeći da sam ja u vortexu zapravo već zdrava, već ću se zdravim razumom pozabaviti svojom bolešću prihvatajući da je imam. Potiskivati svest o bolesti i negiranje iste je po mom mišljenju veoma opasno. Reći, imam dijabetis hajde da zamišljam da ga nemam i vizualizujem sebe kao zdravu je ekstremno opasno. Takodje verovati da nam se dogodilo nešto loše ili da smo se razboleli zato što nam je „vibracija niska“ je opasno okrivljavanje sebe.

 

Ja sam bila osoba koja je bila ponosna na to što kod zubara ne uzima anesteziju jer može mislima da ode u šetnju u obližni park i potpuno se odvoji od bola i realnosti. Tolika je bila moja moć bežanja od realnosti. Sada kada znam da to mogu, odlučila sam da to više ne radim. Jer ako bol treba da me stigne, on će me stići. Ako ne tog dana, onda sutradan ili par dana kasnije. Šta mislite, da li sam zaista uspela da pobegnem od tog bola, ili me je par nedelja kasnije stigao?

 

To što znam razne metode kojima mogu da utičem na svoje emocije i doživljaje, ne znači da treba da ih koristim kad god naletim na nešto neprijatno. Jer kako emotivno odrasti ako izbegavamo izazove? Ako pitate dete, ono bi najradije manifestovalo svaki dan palačinke sa nutelom za sva tri obroka. Plus gumi mede. A da li njegovo telo zaista može da zdravo poraste od te hrane? Isto je i sa našim emotivnim telom. Ako samo želimo uspehe, divne emocije i fantastične manifestacije, kako ćemo se onda emotivno razviti? Ne kaže se za džabe, da svaka muka proširi čoveku dušu, tako da u nju posle može da stane više radosti.

Strah, bes i tuga i jesu tu da bi prošli kroz njih i emotivno odrasli. Suočavanja i jesu tu da bi prošla kroz njih i tako sazrela.

Shvatila sam da me je dotadašnje učenje Zakona Privlačenja koje izmedju ostalog kaže „Pričaj drugu priču“ , „U Vortexu je verzija koju želiš“ i „Održavaj tvrdoglavo visoku vibraciju“ ne samo odvojilo od mog života onakvog kakav jeste već i sprečavalo da emotivno odrastem.

 

Najveću pomoć na ovom putu mi je pružila knjiga Majkla Brauna, Proces prisutnosti. On mi je kroz ovu knjigu pokazao kako da prigrlim svoje životno iskustvo i svoje emocije i korak po korak prihvatam život onakav kakav jeste. Ponekad se desi da moje prihvatanje potpuno transformiše ono što je bilo, da ljudi koji se 20 godina nisu javljali pozovu, da bolesti koje imam godinama nestanu ili da se nerešivi problemi reše. A nekada je moje prihvatanje jednostavno samo pomoglo meni da živim sa onim što je već tu. Prihvatam ne da bih promenila, već zato što je ovaj trenutak takav kakav je i nikakva moja misao o njemu ga neće izmeniti. Prihvatanje je za mene postalo isto što i opraštanje. A opraštanje isto što i ljubav.

Do Septembra prošle godina sam imala puno odgovora na puno pitanja koja sam dobijala. Kad samo pomislim koliko sam energije potrošila na sva ta objašnjenja, razgovore, metode, pisanja tekstova, Vortexe i ostalo, tuga me uhvati. Ali dobro, sada učim da prihvatim da mi je baš to bilo potrebno, da bih uvidela da to nije to. Poslednjih meseci sam shvatila da ja zapravo nikome ne mogu nikakvo znanje da dam. Nikakav odgovor na probleme koji ga muče, niti metodu koja će mu trajno pomoći. Toliko terapeuta, kouča i ostalih učitelja tamo napolju tvrdi da mogu da vam daju metode kojima ćete kreirati život iz snova. Zajedničko im je da žele da izleče svet i da vas spasu od vaših muka. Razmislite dva puta, da li vam takav spas treba. I ne pitajte ih, koliko su miliona manifestovali, već samo da li su našli mir i spokoj. Mada…možda vam je i potrebno to iskustvo sa njima. Ja sam moju školu prošla, pa zašto ne bi i vi?

I moji treneri su bili najbolji i najbogatiji na svetu. Da, i ja sam postala specijalista za skretanje misli, podizanje raspoloženja i stavljanja stvari pod drugo svetlo. Majstor mentalnih sposobnosti. Kako i ne bih kada sam prosla najbolje seminare i uložila godine truda i vežbanja. No, sada sve to stavljam na stranu i iskreno vam govorim.

Ja više nemam šta da vam dam, osim mog prisustva, razumevanja i podrške na putu kojim morate ići sami.

 

Uspome iz kofera

kofer (1)Ovo je nastavak teksta o životu iz kofera. Pitam se da li sam dobro objasnila taj život…? Mislim da nisam. On ima svojih čari, recimo u svakoj državi kupujem neke sitnice koje me kasnije podsećaju na trenutke provedene u tom mestu. Rukavice koje sam kupila na obali reke Rajne u meni bude uspomene na tu divnu reku i prastari most kojim sam koračala. A svaki put kada se šminkam sa osmehom nanosim senke za oči kupljene u Minhenu, u haotičnoj božićnoj groznici. Kada pogledam moj nakit (kristale) osećam miris mora, jer sam ga kupila jedne letnje večeri i sa ljubavlju nosila svaki put kada bih izlazila… I tako, sa svakog putovanja nosim neku sitnicu koja me podseća na lepe trenutke.

 

Ali moj kofer je s’vremenom postao pretrpan, pa sam morala stvari rasporediti u još prtljaga, a možete zamisliti kako je naporno putovati sa prtljagom dovoljnim za četvoročlanu porodicu! Jednom sam se skoro rasplakala na autobuskoj stanici, jer nisam bila u stanju da maknem! Previse torbi, a ja sama.Nikog u blizini da mi pomogne, a moram kupiti kartu da mi autobus ne ode, užas! Sreća, uvek se pojavi neko ljubazan da pomogne u takvim situacijama, ali moj savet za sve koji često putuju – što manje prtljaga nosite i život će vam biti jednostavniji.

Zato sam na sledećem putovanju drastično smanjila prtljag, ograničila sam ga na jedan kofer i jednu manju torbu. Morala sam, ne kažem da mi nije žao stvari koje sam ostavila, ali tešila sam se da ću kupiti nešto novo i tako lakše podnela odvajanje J . Obično je tako u životu, moramo se nečega odreći da bi napravili mesta za novo, sigurno još bolje.

Ali evo šta se dešava, ja sam već sad kupila 2 para cipela na rasprodaji, a za par dana trebam nastaviti putovanje i iskreno, već se hvatam za glavu jer ne znam šta bih sa njima, kako da ih uguram u već pretrpan kofer? Ali snaći ću se kao i uvek.

Pitaju me poželiš li da imaš svoj kutak, da se skrasiš? Naravno da poželim. Oh, pa to je cilj svima nama, da nađemo svoje mesto pod suncem i pustimo korenje. Ja jesam nemirnog duha ali ipak želim imati svoje mesto gde uvek mogu da se vratim, neki svoj kutak koji ću urediti po svom ukusu i gde će me čekati moje knjige,moja odeća( zimska i letnja) i moja omiljena šolja za kafu…

Želela bih da kažem da mi moj trenutni nomadski život predstavlja zadovoljstvo zato što znam da ne putujem bez cilja, već naprotiv. Sve ovo shvatam kao vrstu životnih lekcija koje mi pokazuju kako čovek sa malo može biti srećan.

 

Recimo, bila sam u situaciji kada mi je bilo muka od svega, doživela sam neke neprijatne trenutke i počela sam se osećati kao pepeljuga koju samo princ može spasiti. I plakala sam danima što taj prokleti princ ne dolazi! Ali onda kada sam uvidela da se ponašam apsurdno i rekla sam sebi “čekaj, zar ti očekujes da tvoja sreća zavisi od jednog muškarca? Da ćeš biti srećna samo ako je taj famozni princ uz tebe??? Ko ti garantuje da je on savršen i da ćeš ti uz njega biti savršeno srećna? Halo, ne ponašaj se kao nesposobna princeza, već obriši suze i nabaci osmeh na lice, biće bolje, mora biti bolje.

I bilo je, uprkos toj groznoj situaciji u kojoj sam se našla, ja sam izašla kao pobednik. Uspela sam da se izborim za svoja prava i čak našla vremena za zabavu, šetala po najlepšim gradovima Evrope, uživala u fenomenalnom društvu, smejala se… Doživela sam tolike lepe trenutke koji se ne mogu opisati, ali me zato neki komad odeće iz mog kofera vrati u taj period i to mi stvara neizmernu radost. A svako novo putovanje obogaćuje moj duh.

 

Pokusavam da pronađem poentu moje priče… Najbolji zaključak je uživati u trenutku i uvek tražiti razloga za sreću, ma kako to apsurdno izgledalo. I naravno, imati poverenja u Univerzum i prepustiti mu se, jer zna bolje od nas.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ŽIVOT U KOFERU

koferŠta predstavlja život u koferu? Pošto upravo vodim jedan takav život pokušaću da vam ga predstavim.

Život u koferu je baš to, čitav život upakovan u kofer. Ja lepo spakujem svoje stvari, iskreno sa mukom ga zakopčam i uvek, po pravilu, izvadim bar jednu suvišnu stvar dok sedim na njemu i povlačim rajsferšlus preznojavajući se i moleći Boga da ne pukne. Ali kada sve konačno spakujem, ja se otisnem na put. Ne, nisam turist, bar ne po nameni, ja zaista spakujem čitav svoj život u kofer i krenem na put u potrazi za novim i boljim životom. Takvim tokovima me sad Univerzum vodi, a ja mu se sa poverenjem prepuštam, jer znam da me vodi ka mome cilju. Put do njega je i više nego zamršen ali eto, pristala sam da koračam njime, vukući svoj crveni kofer i zajedno sa njim gomilu snova koji čekaju da se ostvare.

 

Hoću da kažem da bukvalno čitav moj život stane u taj kofer. Od čarapa do četkice za zube, i sad moja prijateljica kaže da ja živim minimalizam 🙂  . Naravno, ne živim namerno minimalizam, ali da bih vodila ovaj nomadski život  prinuđena sam da broj stvari svedem na minimum. I kako se snalazim? Odlično! Na pitanje da li mi nešto zaista fali od stvari neophodnih za svakodnevno funkcionisanje, obično mogu reći da ne fali. Jer uglavnom boravim kod familije ili prijatelja, a tu se osećam kao u svojoj kući. U kofer obično mogu da spakujem sve neophodne stvari, mada žene kao žene uvek žele još. Dakle, odeće i obuće nikad dosta ali zadovoljna sam i sa ovim što imam.

Menjam mesto prebivališta u proseku svakih par meseci, upoznajem nove ljude, družim se, zarađujem novac, provodim se i živim punim plućima. Jer vidite, okolnosti u mom životu su takve da bi najlakši način bio da sedim u kući i proklinjem Boga i sudbinu i očekujem neku bolju priliku za život, ušuskana od opasnosti sveta. Ali to odlučno odbijam i biram možda teži ali svakako bolji put, u ovom slučaju – život u koferu. I on je pun izazova, razočarenja i posustajanja, ali svejedno , ja ga biram jer znam da mi donosi ogromno bogastvo, zato što stičem nova iskustva i u stanju sam da budem srećna ma gde bila. Više ne živim teoriju, znate već: pozitivne misli, bezuslovna ljubav i sl. Ne, ja sad u praksi primenjujem tu teoriju, kažem sebi “hajde sada u ovoj situaciji, ma kakva bila, nađi razloge da budeš srećna, seti se samo gde si pre bila i vidi gde si sad, dakle raduj se“, i zaista tako živim i radujem se.

 

Ubeđena sam da bi mnogi za moj život rekli da je, hmmmm možda promašen, ili bi u krajnjem slučaju rekli „nije tebi lako, ne znaš ni gde ćeš živeti ni šta ćeš raditi…“, pa ja čak na pitanje “gde živiš?“ ne znam šta da odgovorim, obično kroz smeh kažem “ne znam“ i ljudi to različito tumače, verovatno misle da sam pomalo luda, ali to me zabavlja. I verujte, ja sam srećna na ovom putu , koliko god bizaran bio. Mogu sa lakoćom da spakujem život u kofer i krenem na koju god stranu sveta izaberem. Dovoljan je jedan poziv i eto mene, stižem. Ne trebaju mi kamioni za selidbu niti meseci pakovanja, ja sam zapravo spremna već dugo, zar to nije osećaj slobode? Opet upoređujem sebe sa Santijagom i tek sad stvarno razumem Alhemičara, putovanje je zaprave mnooooogo vrednije od blaga koje na kraju pronalazi, jer ono što smo mi došli da steknemo na ovom fizičkom svetu nisu materijalna bogastva već iskustva, emocije i doživljaji – bogastva osećanja!

Da li je život u koferu hrabrost ili ludost? Svako može dati svoje mišljenje, a ja se slažem da treba naći stabilnost u životu, imati siguran posao i mesto prebivališta. Ali…isto tako znam da ne bih mogla dugo živeti na jednom mestu. To je već moja priroda i ja je poštujem, jer znam ako budem sputavala taj nemirni duh u sebi, uskratiću sebi sreću. Mislim da čovek treba biti ono što zaista jeste, a ja sam, valjda, nomad po izboru sudbine 😉 .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako sam se izborila sa izazovima na putu do cilja

srecko-tadic-grad-andjelaZnate onaj osećaj kada ste sigurni da ste na pravom putu i ma koliko prepreka na njemu bilo, osećate da vas neka nevidljiva sila goni napred i bukvalno vam daje „vetar u leđa“… E meni se upravo to događalo u zadnjih nekoliko dana. Pošto sam osoba koja po prirodi nije strpljiva i koja obožava kvantne skokove, oduvek sam zamišljala da ću zahvaljujući ZP promeniti svoj život velikom brzinom i mada su mi mnogi govorili da trebam biti strpljiva i da je to ključ uspeha, ja sam samo potvrdno klimala glavom i uprkos svemu maštala o promenama koje se dešavaju brzinom svetlosti. Šta ću, takva je moja priroda, što kaže stari narod „vrela krv ne da mira“. A kako Univerzum reaguje na našu vibraciju, tako sam ja lepo dobila veeelike kvantne skokove ! Uh, verujte mi, sad znam zašto nije pametno želeti da se ogromne promene dogode odjednom, jer ipak mi smo samo ljudi i sve te velike  emotivne promene ostavljaju duboki trag koji treba junački podneti, jer ume žestoko da boli. Elem, da krenem iz početka.

Već sam pisala o tome kako sam se preselila na more i počela da radim, a to nije ništa drugo nego uspešno ostvarena imaginacija na kojoj sam radila skoro čitav život nesvesno i u zadnjih godinu dana svesno. Međutim, život kao život, ne teče uvek glatko, već je pun manjih ili većih prepreka koje su uvek tu sa razlogom. Ali pošto sam ja već unapred za sebe naručila kvantne skokove to sam i dobila, i to u pravom smislu !

Prvo sam od sedenja u kući i konstantnog nerada počela da radim po čitav dan, ali  bukvalno, od 06:00-21:00 ! I to fizički posao koji je jako iscrpljujući za jednu ženu, ali ja sam sve to nekako podnosila, neprestano ponavljajući mantru “ ovo je samo put do moga cilja „.  Zatim, nakon par dana sledi novi kvantni skok koji je označio razlaz sa partnerom, što je takođe bio odgovor na moje zahteve od dragog nam Univerzuma, ali je svejedno ostavio bolan trag i nekoliko dana sam se emotivno raspadala. Dakle, fizički i psihički sam bila u totalnom kolapsu. Međutim, to nije sve, ubrzo nakon toga počinju problemi na poslu koji traju danima, a konačan ishod je otkaz!

Kuda ću dalje,majko mila, pitala sam se u očaju? Šta sad da radim? Gde da krenem? Kome da se obratim? Mogu li ja sve ovo podneti? Milion pitanja se rojilo u glavi, obuzeo me  strah i nesigurnost , doživela sam gubitak samopouzdanja, iscrpljenost, očaj i ludilo… Prosto rečeno, osećala sam se izgubljeno, kao Alisa u zemlji čuda.

Ali u tim najtežim trenutcima jedno sam sa sigurnošću znala – šta ne želim! A nisam se želela vratiti u stari život, iako je tad to delovalo kao najlakša opcija. Moje Unutrašnje Biće je vrštalo protiv toga i ja sam donela čvrstu odluku da ću po svaku cenu tražiti novi posao i da ću u tome uspeti, ma koliko se to činilo nemogućim! I znate šta je najzanimljivije? Što sam upravo najtežim trenucima bila najjača! Jeste bilo momenata kada sam vrštala od bola, jedan dan sam čak otplivala daleko od obale i onda vrištala na sav glas, jer sam se bojala ako ne izbacim gorčinu da će me uništiti i iscrpiti svu preostalu snagu koja je svakako bila na izmaku. Smešno je što me je ipak u tom trenutku čula jedna ruskinja i brzo doplivala do mene (verovatno je žena pomislila da se gušim – mada  i nije bila daleko od istine, jer sam se emotivno gušila) i upitala me da li sam dobro, na šta samo joj kratko odgovorila “da” i nastavila jecati. Tad joj je valjda sve postalo jasno, promrmljala je neke reči podrške i  udaljila se dopuštajući mi da svoj jad istresem u plavetnilo okeana.

I zaista, posle toga je sve bilo lakše. Razbistrila sam glavu i krenula u nove pohode! Počela sam da tražim novi posao tako što sam išla od vrata do vrata i pitala da radim bilo šta. Uh, svakakve ponude sam dobijala ali sam čvrsto odlučila da, uprkos očajnoj situaciji u kojoj sam se nalazila, ne pristajem na ono protiv čega se moje Unutrašnje Biće buni. Dakle, sa punom pažnjom sam slušala svoj sistem za navođenje jer je došlo vreme da primenim svu naučenu teoriju i potrudila sam se da budem dobra u tome.

Ego se bunio, terao me da se plašim, da razmišljam o poslovnim ponudama koje su mi izazivale jezu, da odustanem od svega i vratim se u zonu komfora koja me je skoro uništila, da krenem nekim putevima koji nisu za mene… Ali opet ponavljam, osećala sam neku neopisivu snagu i sigurnost uprkos svim emocijama koje su me vukle u suprotnom smeru. Imala sam pored sebe ikonu Bogorodice i svaki put kada bih je pogledala  znala sam da je sve u najboljem redu, iako se tad činilo da haos ne može biti veći!

Drugi dan moje portage za poslom učinio mi se nadljudski teškim! Oh, Gospode, toliko sam se osećala bedno da sam poželela da se, poput deteta, pokrijem preko glave i čekam da sve prođe i da se što pre završi ovaj košmar. Međutim, više nisam bila dete već žena koja korača putem koji vodi ka sigurnom ostvarenju snova i na tom putu sam morala ostati jaka. Setila sam se nečega što mi je jedan deda rekao nakon što sam kod njega bila na razgovoru za posao i nakon što je, poput iskusnog psihologa, pročitao moje psihičko stanje.

”Nisi lepa kada plačeš”, rekao je i dodao  “ zato ma koliko ti se činilo teško, stisni zube i nastavi dalje, sad moraš pokazati svoju snagu”. I te njegove reči su mi zaista dale motivaciju da izdržim do kraja.

Elem, kako je i drugi dan potrage za poslom započeo poražavajuće i pošto sam u startu dobila brojne negativne odgovore, ja sam se poput prebijene mačke vukla ulicom, kada sam ugledala stepenice koje vode ka crkvi. U tom trenutku sam pomislila “ idem da se pomolim Bogu pa šta god da bude, samo da malo olakšam dušu „, ali pažnju mi je privukao jedan mali beli papir na kojem je pisao oglas za posao i broj telefona. Odmah sam okrenula broj i rekli su mi da dođem na razgovor. Sa velikom radošću sam otišla i na prvi pogled osetila pozitivnu energiju koja je zračila iz ljudi sa kojima sam razgovarala. Bile su to osobe koje žive u skladu sa svojom prirodom i oko sebe privlače upravo skladne ljude.  I nakon svega pola sata razgovora ja sam ponovo bila ZAPOSLENA ŽENA!!! Jao, mojoj sreći nije bilo kraja! Ne samo da sam našla posao,već sam počela da radim u jednoj divnoj zajednici u kojoj se oseća mir i spokoj, a to je upravo ono za čim sam tragala! Odmah nakon razgovora otišla sam u crkvu i zahvalila se Bogu što me je doveo na pravo mesto. Suze olakšanja su kvasile moje lice koje je bilo ozareno osmehom zahvalnosti. Čak sam ispred crkve upoznala jednu divnu gospođu sa kojom sam onako spontano počela pričati o svome životu i koja mi je rekla „ti želis da budeš pisac, evo upravo si dobila materijal za pisanje, iskoristi današnju situaciju i napiši nešto dobro“.

Dragana, ovom prilikom Vam se zahvaljujem što ste se u pravom trenutku pojavili u mom životu i verujem da sam napisala nešto dobro što će drugim ljudima poslužiti kao podsticaj kada se nađu u sličnoj situaciji. Poenta je NE ODUSTATI !

I tako sam, dragi moji, opet uspela uspostaviti ravnotežu u svom životu. Uživam u sadašnjem trenutku i ne razmišljam o budućnosti, jer znam da sam već uspešno kreirala ono što želim i sve što sad trebam činiti je da se opustim i dopustim da mi naručeno stigne, a doći će u najbolje vreme.

 

Šaljem vam tople pozdrave sa plavog Jadrana.

 

P.S  Ipak mislim da su kvantni skokovi dobri za ljude poput mene, jer uz njih krv ne prestaje ključati  !!!

 

ČarobneRuke

 

 「あこや本真珠≪グッドクオリティ花珠真珠≫パールネックレス ホワイトピンク系 7.0-7.5 AAA ラウンド」≪花珠鑑別書付 ケース・保証書付≫(アコヤ本真珠・花珠ネックレス)[n5][nh](冠婚
【フルセット+2大特典】2017年度 イトーキ 学習机 カモミール フリーワンタイプ+カーペット+デスクマット+チェアセット【GCH-F92-L77WAS GCH-F92G-L77WAS KM47 K
ダイニングセット 天川 あまかわ ダイニングテーブル ダイニングチェア ダイニングベンチ セット 4点セット ダイニング ほのか 和風 日本風 デザイン 木製 ラバーウッド無垢
ニクソン NIXON キャピタル オートマティック 腕時計 A089-510【楽ギフ_包装】【S1】
coryre sofa chiffon ivory コリル ソファ (シフォンアイボリー) カフェのようなインテリアにおすすめソファ
池田屋 ランドセル は子ども思い♪全てがオリジナルランドセル!
K18ピンクゴールド中折れ式ダイヤフープエタニティピアス(0.20ct)(12mm)(18金 18k PG製)(sb0050pg)
天使の指輪ベビーリング K18ゴールド ダイヤモンド
アンティーク調アジアン家具シリーズ【GARUDA】ガルダ デスク【ポイント10倍】
北欧ダイニング Cornell【コーネル】4点セット(テーブル+チェアA×2+ベンチ)

Sugar Man

Kada čovek ima svetlost u duši, kad tad njegova svetlost obasja ceo svet.

Gledala sam film o čoveku koji je napisao pesme koje dotiču dušu , ali na žalost u svojoj zemlji nijednu dušu nije dotakao svojim pesmama i  zato je njegov album povučen iz prodaje i njegovo ime nije imalo priliku da zasija ne zvezdanom nebu. Ironija života se krila u činjenici da je taj čovek bio veći umetnik od većine tadašnjih zvazda, ali njegov sjaj jednostavno nije mogao doći do izražaja…
Pitala sam se: zašto? Ako je taj umetnik imao izuzetan telanat i pružila mu se mogućnost da upozna poznate producente, koji su objavili njegove pesme, zašto nije postao zvezda? Na to pitanje verovatno nikada nećemo dobiti pravi odgovor.
On je bio siromašan čovek i nakon što je njegova karijera propala (i pre nego što je počela) on se vratio poslovima koje je radio čitav život-bio je fizički radnik i radio je za dnevnicu.
Dakle, po svemu sudeći on se predao nakon neuspeha u muzičkoj industriji i nastavio da radi ono što mu je donosilo hleb.
Razna pitanja su mi se motala po glavi:  zašto nije bio uporniji, zašto izdavači nisu nastavili saradnju sa njim, zašto nije nastupao po klubovima i tako nastavio svoju muzičku karijeru? Jer bile su to pesme koje je on napisao, bile su deo njegove duše,  zašto je tako lako odustao od njih? I ono glavno pitanje što sam postavila sebi dok je film još trajao: zašto Univerzum nije dozvolio da za toliki talenat sazna čitav svet?

Međutim, kako se radnja filma dalje razvijala, videla sam da je njegovim pesmama bila opčinjena čitava jedna država na drugoj strani sveta! U toj državi on je bio simbol slobode i bunta! Bio je idol mladih i za njih je bio čak poznatiji od Elvisa!
Ali ironija je opet pokazala svoje zube, jer u toj državi niko ništa o njemu nije znao! Znali su samo da je iz Amerike, nisu čak znali ni iz kojeg je grada. I što je najbizarnije: verovali su da je on zapravo mrtav! Kolale su različite verzije priče o njegovoj smrti. Od one u kojoj se zapalio na sceni ili druga ništa manje bizarnija verzija- da je pucao sebi u glavu nakon što su ga izviždali na jednom koncertu!

Ali nakon nekog vremena svetlost je ponovo zatražila način da obasja njegovu dušu i pokrenula se čitava lavina da bi se to ostvarilo. Neću vam prepričavati detalje kako se odigrlala potraga za njim, to možete gledati u filmu, ali ono što je na mene ostavilo najjači utisak je razgovor sa njim i ( bar koliko sam ja mogla da shvatim) u njegovom glasu nije bilo gorčine niti kajanja što nije postao velika muzička zvezda. Taj skromni čovek se radovao kada je saznao da ga ljudi na drugom kraju sveta doživljavaju kao legendu, ali svejedno nije pokazivao ogorčenost što u svojoj državi i dalje radi najteže poslove i živi na rubu siromaštva.
Kako to objasniti? Prvo sam pomislila da možda neće pred kamerama da pokaze svoje emocije, ali dalje tokom gledanja filma, sam uvidela da je on bio zadovoljan svojim životom takvim kakav je , jer je uvek živeo kao umetnik. Rođeni umetnici ostaju umetnici, ma kojim poslom se bavili.

I pošto je održao niz koncerata u zemlji u kojoj su ga voleli više od bilo kojeg drugog pevača, on je priznao da je oduvek sanjao o tome kako će pevati pred velikim brojem ljudi i da mu se san ostvario. Svi su ostali zatečeni dok su ga posmatrali kako prvi put u životu izlazi pred toliku publiku putpuno smiren, kao da je to radio čitavog života. Fizički radnik, čovek sa ulice je imao stav jedne zvezde, kako to objasniti?
IMAGINACIJA! To je bilo prvo što sam pomislila! Ko zna koliko puta je taj skromni čovek sa veličanstvenim talentom u svojoj glavi premotavao scene u kojima nastupa pred brojnom publikom i onda u trenutku kada se ta scena zaista odigrala u njegovoj stvarnosti, on je već bio iskusan za snalaženje u njoj. Bio je glavna zvezda svoga sna!

Moj zaključak i odovor na pitanje zašto mu se san ostvario tek nakon toliko godina, kada je već ostario, glasio bi ovako: zato što je tek tada dopustio da mu se desi. Tek kada su popustili svi strahovi koji su ga godinama kočili u realizaciji njegovih snova, tada mu je čudo nenajavljeno pokucalo na vrata.
Jos nešto zanimljivo: i nakon što je održao niz koncerata poput svih velikih zvazda, on je nastavio da živi skromno, kao što je živeo čitav svoj život. To ukazuje da on zapravo nikada i nje čeznuo za bogastvom i slavom…
Ovo je moj lični doživljaj o životu Rodrigueza, čoveka koji me je fascinirao.

Film o njegovom neobičnom životnom putu se zove: Searching for Sugar Man (U potrazi za čovekom od šećera) .

Možda će vaše mišljenje, dragi čitaoci, biti drugačije od moga i volela bih da ovde podelite svoje utiske o njemu .スプロイム700 180粒 3箱セット送料無料!【smtb-KD】【P10】
エスゴムマット 1m×10m
角型手洗器 【493-130】【RCP】水道材料 カクダイ
K型 プラスチックまな板 K11A 1200×450×H40mm
スリースタイル Freestyle 腕時計 Freestyle Men’s 10024397 Ballistic Diver Analog Display Japanese Quartz Black
【ALPHAICON】レインドッグガード2016 3XL 大型犬用 レインコート アルファアイコン
【ふるさと納税】富士宮市 宿泊施設利用券(30,000円寄附コース)
CES9313HL
FIGARO(フィガロ) FALC-11 アルコールチェッカー PC通信キット付 35200000210
【先着30名様限定10%oFFクーポン発行中】フランスベッド /フランスベッドライフトリートメントマットレスデラックスLT-300N【SSロング】マットレス: 日本製/国産/送料込み 三河屋 Mika

“ Daće ti se po veri tvojoj “

„ Vaša uverenja stvaraju vašu realnost “ , kako Vi to razumete ? Kao klasičan ZP ? Da li je vaš život upravo onakav kakve su vam i misli ? Da li ste do sada posumnjali u efikasnost pozitivnog razmišljanja ?
Sigurno se svima desilo bar jednom, da uprkos svom trudu, očekivani rezultat izostane. Meditirali ste, tapkali, afirmisali se , molili, ali ipak nije ispalo kako ste se nadali. U čemu je problem ?
U uverenju . U nekom podsvesnom ili sakrivenom programu , koji je nadjačao svesnu nameru . Niko vas ne sabotira do vas samih. Pitate se, a kako je to moguće ? Ja sigurno nisam želeo da se razbolim, da izgubim posao , da me ostavi voljena osoba , da padnem ispit , da…. I u pravu ste . Verovatno niste želeli baš to, niti ste se fokusirali na takvu stvar , ali ona se desila jer ste na nju pristali , tačnije –kreirali ste je .
Pre nego što počnete da negodujete, pozabavićemo se imaginarnim situacijom u kojoj je neko opljačkan , sa objašnjenjem mogućih uverenja koja su dovela do takve okolnosti . Složićete se da se niko ne bi obradovao tome da ga opljačkaju, a pretpostavićemo da se nije ni fokusirao na isto . Kako je onda moguće da se u realnosti dogodi baš to ? Moguće je, jer je oštećena osoba sigurno imala neko (ili zbir ) od sledećih uverenja :
– Živimo u nesigurnom okruženju
– Kriminal je u porastu
– Ja posedujem nešto što bi drugi voleo da ima
– Do sada sam imao niz pehova vezanih za imovinu
– Novac je obaveza /nemam ga dovoljno/opterećuje …
Ne moramo biti svesni svih naših programa da bi oni proizvodili dejstvo. U prethodnom primeru se vidi da uverenje ne mora direktno biti povezano sa neželjenom situacijom koja nam se desila, ali da je u širem kontekstu, a posebno u odnosu sa povezanim uverenjma, ipak vrlo važno.
Stoga je najbitnije spoznati sebe. Duboko se zamisliti nad time šta mi ZAISTA mislimo o svetu oko nas ,nama samima i vremenu ( prošlom, sadašnjem, budućem – nevažno je , jer je isto) .
Pokušajte da se ogolite i da iskreno spoznate svoj sistem uverenja. Da, vi sami stvarate sopsvenu realnost . Baš zato je vrlo važno da vidite gde se zapelo i šta biste mogli da menjate.
Ako ste zadovoljni, super. Ako niste, onda pokušajte smireno, bez osude, da razumete šta to stoji IZA vaše želje da uspete u bilo čemu , koja se ne realizuje. Uvek, bez izuzetka, stoji neki od programa(uverenja) , a na vama je da utvrdite koji. I tu ste sami sa sobom, što bi zapravo trebalo da bude vrlo motivišuće . Dakle, ne bi trebalo da se menjaju okolnosti. Jedino što treba da se menja, ako vam nešto nije po volji , STE VI !
Neka saznanja neće biti prijatna, to je razlog zašto naš ego ide linijom manjeg otpora i zašto nam muti vid, ali shvatite da su to samo misli. To su samo uverenja, a svako uverenje može da se promeni, baš svako ! Zar to nije ohrabrujuće ? Niste u nemilosti događaja, nisu krivi vaši roditelji, društvo, politika, bivše ljubavi, šef… Ne morate ništa da čekate, možete koliko danas da počnete sa oblikovanjem svoje željene stvarnosti.
Zato svi toliko pričaju o *delovanju u SADA* . Vaša misao SADA, vaše uverenje SADA , privlači odgovarajuću sličnu misao i odgovarajuće uverenje koje na koncu KREIRA sutra. U šta verujete ?
Šta je ono što STVARNO (sada) mislite o sebi ? Da li sa jedne strane mantrate kojekakve afirmacije, a u pozadini isplivava osećaj manje vrednosti ? Da li možda želite sjajno plaćen posao, ali ste navikli da mislite kako se isti dobija samo preko veze, kako je ekonomska situacija grozna, kako bi trebalo da radite od jutra do sutra, kako nemate adekvatne sposobnosti…?
Ili ste nesigurni i više biste voleli da vam se nešto sažvaće, prorekne, pomogne… Previše ste mladi/prestari za promene ?
Ne odlažite. Nikada nije bio povoljniji momenat , nego SAD, da stvorite neko sjajno uverenje. Uverenje koje će da radi za vas, koje vam je saveznik , zbog koga ste mladji, pametniji, bogatiji…Potrebno je samo da budete iskreni i da razumete da ZAISTA sve možete ( sami ).

** Nastaviće se…【猫遺骨ペンダント】【ペットロス手元供養】皮ひも付きk18
アコーデオンドア!トーソー アコーデオンドア クローザ エクセル TD-5059/TD-5060 グレーベル・フリージェ
Dita Solitaire Sunglasses
スリースタイル Freestyle 腕時計 Freestyle Sport watch KILLER SHARK SKELLTON orange ~ gray FS101262 Men with di
インテリア・家具 東リ クッションフロアP オーク 色 CF4122 サイズ 182cm巾×8m 【日本製】
間仕切 アコーデオンカーテン ドア シックマテリアル(トーンNo.6205〜6210)
ドルフィン*Dolphin* ブロックキッチン VEDシリーズ 流し台(デッキ水栓タイプ) VED1000[R/L] 公団
助け人走る (下巻) [DVD]【中古】
Medicom Ivana Helsinki 100 Percent Bearbrick Action Figure [parallel import goods] フィギュア レア【代引不可】【あす
【10%割引クーポン配布中?2倍ポイント】 真言宗数珠 男性用 念珠 天竺菩提樹 ラピスラズリ仕立 正絹かがり梵天房 108玉 宗派別数珠 桐箱入

Ostvarenje jednog sna: Ana Berbakov, nova književna zvezda Srbije

Za Anu Berbakov slobodno možemo reći da uživa u plodovima svoga uspeha. Ana je, pre svega, izuzetna ličnost, umetnička duša i pisac krimi romana ( žanra koji je u Srbiji i generalno na Balkanu vrlo malo zastupljen, tako da samo objavljivanje njenog prvog romana predstavlja pravi izazov ).
Ja sam presrećna što imam zadovoljstvo da vam predstavim ovu fantastičnu mladu, ambicioznu i lepu ženu, pa zato hajde da krenemo.

Ana, pre svega želim da ti čestitam na tvom izuzetnom uspehu! Kaži nam, kakav je osećaj posmatrati svoje snove kako se iz dana u dan ostvaruju?
Hvala ti na čestitkama, trudiću se i dalje da budem sve bolja, bolja i bolja.Što se tiče snova osećaj je FENOMENALAN. Gledati sopstvene snove kako rastu (kao kvasac) je zaista predivno. To se ne može opisati rečima, to je neponovljiv osećaj, ali i osećaj koji se u vidu pozitivne energije može širiti dalje, prenositi na druge ljude, uticati na buduće događaje.Posmatrati ostvarenje snova je isto kao kada svoj nasmejan lik posmatraš u ogledalu… Ali, znaš kako, na početku je malo čudno, pitaš se da li je to moguće, da li se to tebi dešava, da li je to stvarno, pa budeš nervozan, obuzima te trema iako sediš sam u sobi. To stanje traje par dana, a onda na kraju te obuzmu leptirići i sve ti je lepo. Jednostavno se opustiš i uživaš.
Šta za tebe predstavlja uspeh i koja je tvoja definicija uspeha?
Za mene je uspeh osećati sreću. Ako se pogledaš u ogledalo i vidiš da su ti oči nasmejane, onda znaj da si uspeo u životu. Nažalost, sve je manje osmeha u našem neposrednom okruženju. Okruženi smo opštim nezadovoljstvom, nestabilnošću, nezaposlenošću, vulgarnošću i prostakluku, a te poruke svakodnevno prenose mediji servirajući još više mržnje i žalosti. Ali, uprkos tome, to nas ne sprečava da se radujemo životu, napr. kučencetu na ulici – nahranite lutalicu i ona će vam zauvek biti zahvalna. Definica uspeha nije nimalo teška, nju svako može primetiti a njena formula glasi ovako: RAD+IGRA+ĆUTANJE. Uspeh je u stvari umeće života, a to znači da treba biti svoj, biti sa sobom na TI, ne postati džangrizav i ostati dete u duši – a ako si dete u duši, onda ćeš zauvek ostati mlad i nasmejan. To je najbolji eliksir. Otpevajte stihove od Prljavog Kazalista „Mi plešemo cijeli dan i noć…“ i shvatićete sve.

Molim te da nam objaniš tvoj pogled na Zakon Privlačenja. Koliko zaista veruješ da ljudi svojim mislima kreiraju sopstveni život?
Univerzum je moj Bog. Sila privlačnosti je u nama, Univerzum nam samo daje ono što tražimo. Univerzum je katalog ponuda, mi biramo proizvod – a to što izaberemo (mislima, rečima) to i dobijemo. U Zakonu Privlačnosti nema ograničenja, dogmi. Univerzum je beskonačan, mi smo ti koji postavljaju granice. Ono što je najdivnije kod Zakona Privlačnosti je da ga ima u izobilju – to znači da sve možete imati koliko hoćete, želite. Njegov izvor je nepresušan, a samim tim i ljudi su. Sve je to energija koja kruži, akumulira, troši i obnavlja se i sve tako u krug. Sve što se dešava u našim životima mi smo prizvali sopstvenim mislima, samim tim to znači da možemo to i da promenimo.Znači, kada ljudi prihvate odgovornost nad svojim životom onda imaju slobodu izbora. Reči su 7% naših dela, sve ostalo čine naše misli. Misli su mnogo moćnije nego što mislimo. Ono što ljudi još uvek ne shvataju je da smo svi rođeni sa unapred učitanim programima – tipa pojedi sve iz tanjira da bi porastao, uči da ne bi čistio ulice itd…-  koje nosimo od malih nogu i sve što nam se dešava u životu privukli smo svojim mislima i osećanjima. Mi često mislimo na ono što ne želimo. Fokusiramo se na problem, a ne na rešenje. I tu gubimo energiju. Da bismo pronašli unutrašnji mir i otkrili sebe, a otkriti sebe je pred uslov za život iz kakav želimo, onda moramo očistiti te usađene programe. Čistimo ih na najjednostavniji način i to rečima: hvala, volim te, izvini, žao mi je. Oslobodite se svake krivice, ne smatrajte se mučenim, nego prihvatite život kao igru i mislite na ono što želite.

Da li imaš možda neke svoje lične tehnike koje su ti pomogle da i u najtežim trenutcima ostaneš verna svome snu?
Dok nisam shvatila kako Zakon Privlačnosti funkcioniše, bilo je teško. Eto, i sad dok govorim u prošlom vremenu „bilo je teško“, osećam se mnogo lepše i rasterećenije. Naravno da imam tehnike i u tome mi je mnogo pomogla Silva metoda, ali i filmovi koji hrane dušu poput Tajne, Luiza Hej – Ti možeš izlečiti svoj život, Moć podsvesti i dr. Ali, dok ne naučite da koristite neke određene tehnike, filmovi vam neće u celosti biti baš jasni. Ono što sam shvatila je da treba biti opušten i da se u takvom stanju rađaju uspesi. Univerzum ne trpi gnušanje, pritisak, kod njega teče sve polako. Ako je čovek pod pritiskom onda on svoju želju gnječi. Zamislite da je vaša želja lep, crveni Ferrari koji je zaglibio u blato a iz koga želite da izađete. Pa, je l‘ hoćete dodavati još veći gas da biste izašli iz rupe? Naravno da nećete. Dodavanjem gasa samo biste još više propali u rupu. To znači da treba polako manevrisati volanom, životom.
Što se tiče tehnika koje su meni pomogle da ostanem verna svom cilju su isključivo moji prijatelji. Prijateljstvo bilo od drugara, roditelja ili partnera u mnogome nam znači. Meni znači i na tome sam im zahvalna. A zahvalna sam i Silvi.
Jednom prilikom si rekla da planiraš da napišeš knjigu o astrologiji. Kako bi izgledala tvoja knjiga? I šta bi pored astrologije bila centralna tema romana?
 Priručnik o astrologiji i psihologiji je već napisan, ali još uvek nije objavljen. Ukratko, priručnik „Ko na zvezde laje, ispašće mu zubi“ sadrži tehnike i savete kako da sopstvenim mislima, ishranom, vežbama, pa i uz pomoć zvezda, poboljšamo život. Takođe, postoji deo koji govori o nastanku i razvitku astrologije kao nauke. Što se tiče drugih dela, naravno, trudiću se i dalje kao autor da doprinesem razvoju moderne poezije i književnog kriminalističkog miljea. Takođe, volim formu kratke priče, putopise, a oprobala sam se i u dečijoj prozi. Što se tiče mog prvog romana, kriminalistički triler „Operacija Eros“ trebao bi uskoro da ugleda svetlost dana.
Koliko astrologija utiče na tvoj život?
Astrologija ima veliki uticaj na moj život. U astrologiju ne verujem, jer to nije religija, ali je primenjujem. Astrologija, tj. zvezde nam otvaraju mogućnosti, ukazuju na mane, vrline, skrivene talente. Ali, kada kažem astrologija, isključivo mislim na profesionalnu astrologiju iliti horoskop. U ezoteričnom svetu čovek treba da bude jako obazriv, jer ima puno hohštaplera i prevaranata koji se bave „navodnom“ astrologijom, tj. proricanjem sudbine. Proricanje sudbine, gatanje, magijanje nije astrologija. Astrologija je nauka o zvezdama koja proučava položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na sazvežđa, posmatrano sa Zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua i njihovom akcijom i interakcijom sa društvom, nacijama, događajima u svetu. Uostalom, astrologija uči da su svi ljudi podređeni univerzalnim potrebama i željama i da je svaka osoba potpuno i na divan način jedinstvena. Suština astrologije je da pomogne čoveku da upozna sebe i uskladi želje i mogućnosti sa životnim okolnostima. Što se tiče mog horoskopa mogu slobodno da kažem da uspešno gajim Raka sa podznakom u Jarcu.
Imam jedno pitanje za tebe od moje prijeteljice RajNaZemlji. Njeno pitanje glasi: odakle ti dolazi inspiracija?
Hm, inspiracija? Ponekad na kafi, u šetnji, dok gledam televiziju ili radim nešto drugo, mogu da prepoznam fragment svog budućeg dela. Da li je to intuicija, instikt ili neki unutrašnji zov, to ne znam. Znam samo da se dešava u trenutku, a to je neobjašnjiv osećaj – samo vas odjednom lupi po čelu i protrese vas za noge.Da živimo u antičkom vremenu, onda bih rekla da mi snagu daje bog Apolon i njegovih devet muza. Ali, pošto je to samo mit, onda ću reći da mi snovi otvaraju nove horizonte. Tehnika kontrola snova mi mnogo pomaže. Dok sanjam moja podsvest radi svoje, a na meni je da li ću to iskoristiti ili ne. Takođe, meditacijom opuštanja ulazim u dublje nivoe svoje svesti u kome otkrivam mnoge stvari potrebne za razvoj kreativnosti. Meditacija jača intuiciju i samopouzdanje… i mogu da kažem da me je pseudonim tvoje prijateljice RajNaZemlji već inspirisao za novu priču.

I za kraj našeg razgovora, želim da te pitam nešto što verujem da zanima većinu ljudi: kako održati veru u ostvarnje svojih snova? U trenutcima kada se čini da sve ide suprotno od onoga sto želimo, kako ostati dosledan sebi i svojim snovima?
U životu imate dve opcije: da kukate ili da se veselite. Pa, izaberite sami. Od kukanja nemate ništa, odnosno može vam samo biti gore, a od radosti i veselja imate mnogo više nego što možete da zamislite. Možete da izaberete da budete srećni i slobodni, čak i kada ste pod pritiskom, kada vam sve ide suprotno od onoga što želite. Jer ako brinete, ako sebe vidite kao žrtvu, Univerzum vam ne može pomoći – jer ste sami tako izabrali. Zapamtite, vi birate, vi komandujete sopstvenim životom. Samo vi i niko drugi – o mnogim tehnikama čitaćete u mom priručniku kada bude objavljen. Ali, kada govorim o veri, ukoliko čovek zaista želi uspeh nije teško održati veru u ostvarenju svojih snova – teško je dokazati nedokazanom čoveku da život može biti jednostavan samo ukoliko to on želi. Što se tiče same vere, nju možete ojačavati svaki dan, pozitivnim afirmacijama, meditacijama, neprekidnim ponavljanjem poslednjeg uspeha i naravno sve to uz osmeh. Iako vam možda u početku neće ići glatko, vežbajte. Dovoljno je tri dana da stvorite tu novu naviku – uostalom, ako ste propušili, ugojili ili stvorili neku drugu lošu naviku, onda možete i dobru. Meni je bio dovoljan samo prvi rezultat, a onda su uspesi krenuli da se nižu kao perle na sajli. Ono što mogu da poručim čitaocima je da ne traže od Univerzuma da im usliši želje, zato što Univerzum želi to da čuje – to govorite, mislite, osećajte zato što vi to trebate da čujete, vidite, osetite i doživite. Budite uporni i opustite se. I imajte na umu – Život je svuda, koračajte slobodno.
Draga Ana, najlepše hvala što si priču o svom uspehu podelila sa nama. 
Takodje, Anin rad možete pratiti na nekom od navedenih linkova.
Website:          http://anaberbakov.wix.com/anee
Blog:                  http://anaberbakov.wordpress.com/
YT chanel:    http://www.youtube.com/user/anaberbakov
ČarobneRuke

#↑〒『カード対応OK!』鈴木油脂工業【S-20122】ガッツエース4Lセット (1ケース2セット)
安田靫彦 掛け軸 菖蒲 送料無料 原画古川美術館所蔵 【掛軸】【一間床?半間床】【丈の短い掛軸】【夏】
パナソニックエイジフリーライフテック 木製ポータブルトイレ 家具調トイレ〈座楽〉シャワポット ひじ掛け昇降 PN-L21525【代引不可】
ダイニングセット 天川 あまかわ ダイニングテーブル ダイニングチェア ダイニングベンチ セット 4点セット ダイニング ほのか 和風 日本風 デザイン 木製 ラバーウッド無垢
ユニットたたみさわやか 二畳二面スロープ付T?TS2?2 ABS樹脂仕様
カクダイ 腰掛便器 235-116【カクダイ KAKUDAI 235-116 水道用品 トイレ部品 】
【リビングコタツ リノCF105NA(ナチュラル)】[返品?交換?キャンセル不可]
【ポイント20倍】バタフライ(Butterfly) シェイクラケット INNERFORCE LAYER ZLF AN(インナーフォース レイヤー ZLF アナトミカル) 36852
中川式ストレッチングベンチ プラス 【 健康器具 運動器具 ストレッチ 】
http://www.bizopsgalore.com