Zašto i kako sam izasla iz Vortexa (Proces Prisutnosti)

Neki od vas su več primetili da su tekstovi i objave poslednjih meseci na ovoj strani znacajno drugačiji nego godinu dana ranije. Ranije smo pisali o zakonu privlačenja, NLP-u, vortexu, Abrahamovom ucenju. A onda je došla promena. I stvari su krenule u potpuno drugačijem smeru.

Ja sam shvatila da ono u šta sam verovala jednostavno nije TO. To nije bilo ono što sam ja zaista tražila. Sve te metode zakona privlacenja, vizualizacije, afirmacije, razni procesi su umne metode kojima ja pokusavam da promenim ono što jeste. Da negativnu emociju promenim u pozitivnu. Sada te metode vidim kao korisnu prvu pomoć. Koje treba veoma štedljivo koristiti.

Te metode ne idu dovoljno duboko da bi zaista trajno promenile nešto u mom životu. One su više kao bežanje, olakšavanje trenutka, premošćavanje realnosti. Ne kažem da su loše, no nemaju trajnog efekta na moje emocije niti menjaju išta bitno u osnovi mog života.

 

Trebalo mi je neko vreme da svarim činjenicu da sam nekoliko godina bila u samozavaravanju. I još gore, da sam godinama u apsolutnom uverenju pisala tekstove i prenosila drugima moja tadašnja verovanja. Ovaj uvid je za mene bio jedno veliko i vrlo neprijatno padanje na dupe. Lagala bih kada bih rekla da sam potpuno svarila taj pad.

 

Na taj period života, pod parolom “Misli kreiraju naš život” sada gledam kao na neophodan stepenik u mom životu. Pogotovo meni kao matematičaru, fizičaru, informatičaru i večitom analisti pomisao da je naš um toliko moćan da može da kreira realnost je bila veoma privlačna. Sve je bilo tako logično, tako privlačno I tako razumljivo. No danas taj stav više nije moja istina.

 

Moje iskustvo mi je pokazalo da um nikada trajno ne pomaže srcu. Sa razmišljanjem i puno truda, uspevala bih da podignem sebi raspoloženje. Što bi rekli, da udjem u Vortex. Uspevala sam da za sebe kreiram dogadjaje, takozvane manifestacije koje su hranile moje verovanje da je um taj kojim kreiramo realnost. No, to je bila samo površina.

 

Dogadjaji u mom zivotu bi me redovno podsecali na to da nije sve divno i bajno. Da ipak nije sve onako kako sam ja tada želela da verujem da jeste. Ispod fizičke površine, koja se menjala iz dana u dan, otkrila sam jedan sloj emotivnog sveta u kojem su se stalno vrtela ista emotivna iskustva. Spolja sam osvajala svet. Emotivno sam se vrtela u mestu.

 

Odlucila sam da sve sto sam znala napustim i okrenem se isključivo svom osećaju u trenutku i svojim realnim iskustvima. Što bi se reklo, da pogledam istini u oči. Ako sam tužna prihvatiću da sam tužna. Ako imam strah od nečega, prihvatiću da sada i ovde imam strah. Ako je odnos sa nekom osobom loš neću pisati liste pozitivnih aspekata i zamišljati tu osobu srećnu već cu pogledati realnost takvu kakva je. Samo tako mogu da zaista svesno reagujem na situaciju bez uplitanja drame.

 

Ako sam bolesna, neću ignorisati svoje simptome tvrdeći da sam ja u vortexu zapravo već zdrava, već ću se zdravim razumom pozabaviti svojom bolešću prihvatajući da je imam. Potiskivati svest o bolesti i negiranje iste je po mom mišljenju veoma opasno. Reći, imam dijabetis hajde da zamišljam da ga nemam i vizualizujem sebe kao zdravu je ekstremno opasno. Takodje verovati da nam se dogodilo nešto loše ili da smo se razboleli zato što nam je „vibracija niska“ je opasno okrivljavanje sebe.

 

Ja sam bila osoba koja je bila ponosna na to što kod zubara ne uzima anesteziju jer može mislima da ode u šetnju u obližni park i potpuno se odvoji od bola i realnosti. Tolika je bila moja moć bežanja od realnosti. Sada kada znam da to mogu, odlučila sam da to više ne radim. Jer ako bol treba da me stigne, on će me stići. Ako ne tog dana, onda sutradan ili par dana kasnije. Šta mislite, da li sam zaista uspela da pobegnem od tog bola, ili me je par nedelja kasnije stigao?

 

To što znam razne metode kojima mogu da utičem na svoje emocije i doživljaje, ne znači da treba da ih koristim kad god naletim na nešto neprijatno. Jer kako emotivno odrasti ako izbegavamo izazove? Ako pitate dete, ono bi najradije manifestovalo svaki dan palačinke sa nutelom za sva tri obroka. Plus gumi mede. A da li njegovo telo zaista može da zdravo poraste od te hrane? Isto je i sa našim emotivnim telom. Ako samo želimo uspehe, divne emocije i fantastične manifestacije, kako ćemo se onda emotivno razviti? Ne kaže se za džabe, da svaka muka proširi čoveku dušu, tako da u nju posle može da stane više radosti.

Strah, bes i tuga i jesu tu da bi prošli kroz njih i emotivno odrasli. Suočavanja i jesu tu da bi prošla kroz njih i tako sazrela.

Shvatila sam da me je dotadašnje učenje Zakona Privlačenja koje izmedju ostalog kaže „Pričaj drugu priču“ , „U Vortexu je verzija koju želiš“ i „Održavaj tvrdoglavo visoku vibraciju“ ne samo odvojilo od mog života onakvog kakav jeste već i sprečavalo da emotivno odrastem.

 

Najveću pomoć na ovom putu mi je pružila knjiga Majkla Brauna, Proces prisutnosti. On mi je kroz ovu knjigu pokazao kako da prigrlim svoje životno iskustvo i svoje emocije i korak po korak prihvatam život onakav kakav jeste. Ponekad se desi da moje prihvatanje potpuno transformiše ono što je bilo, da ljudi koji se 20 godina nisu javljali pozovu, da bolesti koje imam godinama nestanu ili da se nerešivi problemi reše. A nekada je moje prihvatanje jednostavno samo pomoglo meni da živim sa onim što je već tu. Prihvatam ne da bih promenila, već zato što je ovaj trenutak takav kakav je i nikakva moja misao o njemu ga neće izmeniti. Prihvatanje je za mene postalo isto što i opraštanje. A opraštanje isto što i ljubav.

Do Septembra prošle godina sam imala puno odgovora na puno pitanja koja sam dobijala. Kad samo pomislim koliko sam energije potrošila na sva ta objašnjenja, razgovore, metode, pisanja tekstova, Vortexe i ostalo, tuga me uhvati. Ali dobro, sada učim da prihvatim da mi je baš to bilo potrebno, da bih uvidela da to nije to. Poslednjih meseci sam shvatila da ja zapravo nikome ne mogu nikakvo znanje da dam. Nikakav odgovor na probleme koji ga muče, niti metodu koja će mu trajno pomoći. Toliko terapeuta, kouča i ostalih učitelja tamo napolju tvrdi da mogu da vam daju metode kojima ćete kreirati život iz snova. Zajedničko im je da žele da izleče svet i da vas spasu od vaših muka. Razmislite dva puta, da li vam takav spas treba. I ne pitajte ih, koliko su miliona manifestovali, već samo da li su našli mir i spokoj. Mada…možda vam je i potrebno to iskustvo sa njima. Ja sam moju školu prošla, pa zašto ne bi i vi?

I moji treneri su bili najbolji i najbogatiji na svetu. Da, i ja sam postala specijalista za skretanje misli, podizanje raspoloženja i stavljanja stvari pod drugo svetlo. Majstor mentalnih sposobnosti. Kako i ne bih kada sam prosla najbolje seminare i uložila godine truda i vežbanja. No, sada sve to stavljam na stranu i iskreno vam govorim.

Ja više nemam šta da vam dam, osim mog prisustva, razumevanja i podrške na putu kojim morate ići sami.

 

12 Gedanken zu „Zašto i kako sam izasla iz Vortexa (Proces Prisutnosti)

  1. Nevena

    Na ovom svetu ima toliko raznolikosti, za svakoga po nešto. Svi metodi nas uče nečemu, a opet, ni jedan ne obuhvata sve. Mislim da ni jedno učenje ne treba shvatiti i koristiti striktno; vec od svega sto nam se nudi uzeti ono što je usklađeno sa nama. Isto tako, mislim da treba redukovati svoje prvobitno shvatanje nekih ideja koje zagovaraju učenja kojima se bavimo, umesto da ih u potpunosti odbacimo. Jer, niti mi znamo da su „učitelji“ na pravi način razumeli ideje koje zagovaraju; niti znamo da smo mi njih u svemu razumeli onako kako je trebalo.

    Jedan buckuriš Abrahama, Lujze, Procesa prisutnosti, Transurfinga, Mooji-a, psihologije, religije i svega ostalog je po mom mišljenju dobitna kimbinacija :).

    Antworten
  2. Elena

    U ucenju ,nisu bitne druge stvari i da razmisljas o nastavnicima, nego da susredis na to sto radis jer ce i brzo to nauciti i dobro zapamtiti. Posle toga se samo opusti irazmisljaj o tome kako ces dobronproci i veruj hoces.Svi mi ce mo proci ovaj zivot i zato se treba susredi ti na njega.

    Antworten
  3. Jelena Hartnett

    Zasto da menjamo ime? I ne postoji razocarenje, vec prosto novi ugao posmatranja… Sve ovo je deo puta do novih spoznaja i u skladu sa tim se menjamo i mi (admini Carobnih misli). Jer ovaj sajt je nastao upravo zbog nase potrebe da spoznamo sebe. Dakle, upste u zivotu sve se menja, i mi ne trazimo od nikoga da nas prati, posto nam to nikada nije ni bio cilj.
    Ako vam se svidja sajt, uzivajte. U suprotnom…uzivajte na nekom drugom mestu.

    Antworten
  4. jasenka

    nedavno sam uzela u ruke knjigu Alkemija srca, i iako mi je bilo tesko shvatiti o cemu autor pise nastavljala sam s citanjem i polako poimala Potom sam nasla i knjigu Proces prisutnosti i djeluje istinito i autenticno. Ono sto nalazim neuvjerljivim je izjava autora da je metoda bezopasna. Vracanje emocije boli , tuge , straha bez podrske i prisutnosti strucne osobe je veliki rizik za psihu. Autor je izrazito posten kad kaze da ne zeli zaradjivati na metodi pa tako niti poucsvati kadar terapeuta koji bi pratili osobe u procesu ali definitivno treba naglasiti da je stvar riskantna za pdihicki slabije ljude a nerijetko oni traze alternativne nacine da ojacaju. Lijep pozdrav i polako sa sobom na Putu.

    Antworten
    1. rajnazemlji Beitragsautor

      Draga Jasenka, i ja sam skoro razmisljala na tu temu. Opasno, bezopasno…ne zelim da tvrdim da li jeste ili nije ali je moja nada da onima kojima bi moglo biti opasno ova knjiga nece biti privlacna. Nadam se da ce oni biti dovoljno odgovorni za sebe da potraze profesionalnu pomoc.
      Postoji u psihologiji smer lecenje trauma. Pri tome obuceni psihijatri provode osobe sa teskim traumama kroz emocije.
      Pa cak i nama koji sami prolazimo kroz proces ponekad treba (ili mi mislimo da treba) podrska, prijatelj koji razume, blaga rec, rame za plakanje…

      Antworten
  5. Shanti

    Divan, iskren i moćan tekst. Iskustvo je najbolji učitelj. I ja sam nakratko bila privučena tim Vortex učenjima, ali moja duša je vrištala NE NE NE svaki put kad bih gledala neka videa, čitala tekstove ili pokušavala nešto prakticirati. Moje mišljenje je da te metode stvaraju i nagomilavaju dodatnu karmu u većini slučajeva. Ako je nekome cilj riješiti se karmičke prtljage i konačno oslobođenje onda mislim da to nije idealan put.
    Najveća moć leži u prihvaćanju, bezuvjetnom prihvaćanju, bez osuđivanja, bez mržnje, bez zadrške. Kao što su stari grčki filozofi govorili: Što jest – jest, što nije – nije. Najveće oslobođenje je prihvatiti stvari onakvima kakve jesu. Jesam li tužna, jesam , i neka sam. Jesam li radosna, jesam i neka sam.
    Svaki nasilni zahvati nad mislima, emocijama i osjećanjima dugoročno ne mogu donijeti ništa dobro.
    Ali, sve je to ionako dio Puta 🙂

    Antworten
  6. Micika

    I ovo tvoje misljenje je ispravno..jer u ono sto verujes tako ti i bude..ako je ovo sada tvoj poktetac..teraj onda tim tempom. Ovo je sto ti radis takođe zakon privlacenja.. Ne mozes da bezis od njega jer uvek je po volji tvojoj..nikada ne gresis 😉

    Antworten
  7. jelena

    Citajuci vas tekst ostala sam bez teksta
    90% toga bih i sama napisala pod svojim ja, jednostavno a mocno…za one koji imaju oci da vide i SRCE da cuju
    Kao jak intelektualac godine su prolazile u iscitavanju i primeni svega sto ste naveli do trenutka iskustvenog prolaza kroz Proces Prisutnosti…nesto najteze sto sam u zivotu iskusila i sto nikada ne bih preporucila drugoj osobi…a ja bih opet izabrala da ga prodjem tri puta
    Poziv se dobija iznutra i u potpunosti je nedvosmislen
    Sada svoj zivot posmatram kao epohu PRE (u svetu snova) i POSLE….matematicki govoreci najtezi zadatak ima savrseno jednostavno resenje
    Pozdrav za sve ♡♡♡

    Antworten
  8. alencia

    Isti „proces“ sam i sama prošla. Nakon odgledanog filma Tajna, gotovo odmah sam pokrenula sajt zakonprivlacnosti.com, bila prva koja je oduševljena tom temom počela da objavljuje članke. I tako godinama uz stalni osjećaj da nešto nedostaje, da nešto ima još da se nauči. Pročitala sam, dakako, i sijaset knjiga, ta neka „istina“ se mogla nazirati izmedju redova, ali pretpostavljam da čovjek baš treba da naidje na pravu osobu, ili pravu knjigu, koja će rasvijetliti sve za nekoga. Proces prisutnosti je i meni bila stepenik dalje, ali susretom sa učenjem Krišnamurtija, za mene je „potraga“ prilično prestala. Ponekad pomislim da svi ti gurui danas, sve te metode, proizilaze upravo iz njegovog učenja. A metode, kako on kaže, nam nisu potrebne, to je tudje znanje i ponavljanjem njih čini naš mozak mehaničkim i tupim. Ostajanje s problem dovoljno dugo, pažnja i osmatranje, čini da se problem postepeno razlaže, to je meditacija.. I naravno, rješavanje straha, razumijevanje želje, ljubavi, smrti.. sve je to uključeno u stvaranje baze za pravu meditaciju. Pozdrav!

    Antworten
  9. Lola

    Iz vaseg teksta, jasno je zasto ste odustali-sve ste pogresno shvatali. Nista od toga, o cemu vi pisete, nije ni priblizno Zp-u. Ljudi, koji shvataju zp, znaju da nema vi sta kome da objasnjavate i bilo koga da ubedjujete u njegovo postojanje. Ili verujete ili ne. Vi ne verujete i nikada niste ni trebali da se mucite i radite ono, sto vam osecaj govori da ne postoji. Poenta je u osecaju.

    Antworten
  10. Jelena

    Odlično. Lijepo je letjeti ali i padovi su dio života. Život je sveukupnot svega što jest, dan i noć. Tuga i bol. Rođenje i smrt. Tko to ne prihvaća ne prihvaća Istinu kao ni sam život.

    Antworten

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.